Korona virus i mentalno zdravlje

U nekim od prethodnih članaka smo već pisali o tome koliko i kako se promenio život zbog pandemije korona virusa , a takođe smo spomenuli i agorafobiju kao jednu od posledica koja pogađa sve više ljudi. 

U ovom članku, detaljno ćemo razjasniti sve ostale psihičke manifestacije koje se javljaju kod većine ljudi od početka pandemija Covida-19, a evo i koje su:

1. Preteran strah od zaražavanja. Strah, strah, strah - okružuje nas svuda. Bilo putem televizije, bilo putem medija. Kada izađemo na ulicu, i tamo vlada strah. Paničan strah od zaražavanja je takođe česta pojava. Možete videti i ljude koji se svađaju na ulici, govoreći nekome da stavi masku ili da se odalji 2 metra. Iz preteranog straha, mnogi se podvrgavaju samoizolaciji i onda kada to nije potrebno. Predug period u samoizolaciji može da dovede i do agorafobije, odnosno straha od otvorenog prostora, o čemu smo već pisali.

2. Socijalna fobija. Odmah zatim sledi mogućnost za razvijanje socijalne fobije. Zamislimo sledeću situaciju - nakon godinu dana, dobijate poziv za manje okupljanje u kafiću. Neki od Vaših dobrih starih prijatelja i poznanika su organizovali okupljanje iz određenog razloga. U redu, prihvatate. Nije red da to odbijete. Ali, šta se dešava sledeće? Dolazite na dogovoreno mesto. Ulazite u kafić. Odvikli ste se skroz od toga. Ne umete prirodno da se ponašate. Zgrčeni ste. Ne znate da li će osoba krenuti da Vas zagrli, ili će hteti da se rukuje.

Rizikujete da delujete ''smešno''. Razvija se socijalna fobija. Nesigurni smo kako treba da se ponašamo sa drugim ljudima. Odvikli smo se, a i ne znamo na koji način oni razmišljaju o pandemiji. Možda se kosi sa našim stavom?

3. Opsesivno dezinfikovanje. Sećate se početka pandemije - nosili smo i rukavice. Kada bismo došli iz najobičnije nabavke, presvlačili smo se u hodniku, kako ne bismo uneli čestice virusa u kuću. Dezinfikovali smo sve - novačnik, ključeve, torbu... Dezinfikujemo i bankomate kada sa istih dižemo novac, a sve više gledamo da plaćamo beskontaktno, odnosno karticom.

Nažalost, za neke ova navika ode toliko predaleko, da se razvijaju određene vrste fobija. Germofobija i mizofobija su najčešće tokom pandemije, a predstavljaju paničan strah od zaraze virusima, bakterijama, ili patogenima uopšte. 

4. Anksioznost. Nijedan strah koji traje predugo ne može da ostane bez razvijanja anksioznosti. Pored straha od zaražavanja, najčešće su anksiozne misli vezane za strah za bližnje.

Kada legnemo uveče u krevet, skloni smo da vrtimo različite i najgore scenarije. Kako ćemo se ponašati ako nam se otac ili majka razbole? Hoćemo li uspeti da odreagujemo na vreme i na ispravan način? Čest je i strah od smrti, ali i posledica koje to nosi za čitavu porodicu. 

5. Nemogućnost planiranja budućnosti. Zaista ne možemo ništa da isplaniramo na duže staze. Nekada smo mogli da se radujemo putovanju koje smo zamislili da se desi sledećeg leta. To nešto nas je držalo u sreći, da izdržimo radne dane čak i kada nemamo volje da se ustanemo iz kreveta. Sada bukvalno ne možemo da planiramo ništa duže od 2 nedelje. 2 nedelje su ključne, je li Vam to možda poznato? Zbog nemogućnosti planiranja života, često se javlja i beznađe.

6. Odgađanje važnih životnih događaja. Venčanje, ostajanje u drugom stanju, selidba - sve su to događaji koje moramo da odložimo, jer nisu sigurna vremena. Ovo često dovodi do raspadanja veza, svađa, ali i netrpeljivosti i nerazumevanja. 

7. Panični napadi. Kada se sve ove negativne senzacije skupe, nije ni čudno da počnemo da doživljavamo različite vrste paničnih napada. Pročitajte neke savete kako da sebi pomognete ovde. 

8. Traume nakon preležane bolesti. Mnogi ljudi koji su bili na bolničkom lečenju, a pogotovo na intenzivnoj nezi, takođe imaju određene psihičke smetnje. Kod najtežih slučajeva koji su bili na respiratoru mogu da se jave i psihoze, ali i post traumatski stresni poremećaj. 

9. Samoća. Odaljili smo se. Svako se nosi sa pandemijom na način na koji ume. Slabije se krećemo, slabije se družimo. Nemamo više ni volje da se viđamo sa svima kao nekada pre. 

10. Nedostatak serotonina. Nema zabave, nema velikih životnih planova - sve to dovodi do pada serotonina u organizmu. Nesrećni smo, letargični, ništa nam se neda... 

11. Finansijska nesigurnost. Pandemija korona virusa je promenila i ekonomsku situaciju. Mnogi su izgubili posao, a mnogi su u strahu da će ga uskoro izgubiti. Finansijska nesigurnost otežava već prevelik udar na našu psihu. 

Ne zaboravite da pročitate i članak kako se zaštiti od Delta soja korona virusa , kao i zašto smo zaboravili na ostale bolesti od pojave korona virusa.