Znakovi da se trauma razvila u post traumatski stresni poremećaj (PTSD)

Kada proživimo neki traumatičan događaj, on na nas ostavlja određene posledice. Ipak, kada se govori o PTSD-u, važno je napomenuti da niste lično Vi morali da doživite iskustvo blisko smrti, već ste mogli i da gledate nekog drugog kako proživljava isto.

Previše dugo se verovalo da post traumatski stresni poremećaj razvijaju samo vojnici na ratištu. Zapravo, ova pojava je mnogo češća nego što se misli.

Mnogi ljudi koji su preživeli (ili videli) teške saobraćajne nesreće, poplave, zemljotrese, pa čak i imali traumatične porođaje ili izgubile blisku osobu koju su volele, mogu da razviju PTSD.

U ovom članku, donosimo Vam pojave i znakove koji govore da je trauma ipak nešto više, odnosno da je prerasla u post traumatski stresni poremećaj.

1. Realistične slike, zvukovi, i mirisi traumatičog događaja koji se odvijaju pred našim očima. Čak i kada prođu godine od traume, moguće je da ona biva potpuno oživljavana pred našim očima - iznova i iznova. Vi te slike, zvukove, ili mirise ne možete da kontrolišete. Javljaju se i posebni detalji koje smo mislili da smo zaboravili, ili koji su bili rupa u sećanju - dakle, nismo ni znali da su se desili.

*Post traumatski stresni poremećaj uglavnom traje od 3 do 6 meseci, ali ima i periode ponovnog javljanja kroz život. Kod nekih ljudi, PTSD traje zauvek. Dakle, ovo često nije neka prolazna epizoda, već stanje sa kojim se živi. Stoga je vrlo važno da se potraži stručna pomoć.

2. Konstantne traumatične noćne more različitog tipa. Možete sanjati i sam traumatičan događaj vrlo realistično, ali takođe možete imati i vrlo česte noćne more teškog karaktera, a koje nisu vezane za sam događaj. Česti su snovi bolesnih životinja, krvi, rana, smrti, bolesnih ljudi i slično .

3. Poremećaji ličnosti. Vrlo često se razvija i generalizovana anksioznost. GAP, odnosno generalizovani anskiozni poremećaj kod osoba sa PTSD-om služi kako bi psiha pokušala da zaštiti osobu od nekih drugih opasnosti koje vrebaju da se dese. Moguć je i izbegavajući poremećaj ličnosti, gde se život osobe dosta ograničava - ona izbegava mesta, ljude, i asocijacije koje mogu da je podsete na taj događaj. Česte su pojave i izbegavanja filmova, serija, novina i svega što može da spomene njihovu traumu. Socijalna fobija, opsesivno kompulsivni poremećaj, kao i agorafobija se često vežu na PTSD.

*Kako je pandemija korona virusa u toku, mnogi ljudi koji su preživeli, ali su bili na jedinici intenzivne nege, razvijaju takozvani sindrom psihoze intenzivne nege. Čuju zvukove monitora, osete mirise bolnice, pa čak i doživljavaju halucinacije. Ovo je takođe PTSD.

4. Panični napadi. Svakodnevni panični napadi se dešavaju što zbog post traumatskog stresnog poremećaja, što zbog razvijanja poremećaja ličnosti. Ovo uveliko uništava kvalitet života osobe.

*Osobe koje pate od PTSD-a se često okreću alkoholizmu i tabletomaniji, kako bi umrtvili svoja negativna osećanja. Mnogi oko njih ne razumeju njihov problem, pa oboleli prestaju i da pričaju o njemu, a utehu traže u nečem drugom. Upravo zato je važno da se na vreme počne sa stručnom pomoći. Čak i razgovor sa psihologom uveliko olakšava situaciju.

5. Potpuni gubitak interesovanja za stvari koje su nas nekada zanimale. Osoba ne vidi više smisao u običnom životu. Trauma je prevelika, ne dozvoljava osobi da uživa u stvarima koje je nekada volela. Čak i svakodnevnica predstavlja ogroman napor, a najmanje obaveze bivaju prevelik teret.