Da li je dremanje preko dana korisno ili štetno?

Ako volite popodnevnu dremnku - ovaj članak je za vas. Otkrivamo da li dremanje tokom dana donosi više štete ili koristi...

Većina odraslih osoba koje rade, a uz to imaju i malu decu, jednostavno ne stigne da preko noći odspava preporučenih 8 sati. Kada završimo obaveze ili se vratimo sa posla - umor nas sustiže, a prvo na šta pomislimo jeste popodnevna dremka.

Mišljenja povodom dremanja u toku dana su svakako podeljena, a evo do kakvih je sve zaključaka došla nauka:

1. Ako imate potrebu da odremate baš svaki dan, moguće je da je kvalitet vašeg noćnog sna upitan. Jedna struja naučnika tvrdi da je svakodnevna potreba za dremanjem potencijalno povezana sa većim rizikom obolevanja od visokog krvnog pritiska, a zatim i moždanog udara. Naime, iako navode da dremka nije štetna za zdravlje, ističu da je potreba za svakogdnevnom dremkom kod mnogih ljudi ipak alarm, jer se telo očito ne odmara na poželjan način tokom noći. 

Sprovedeno istraživanje je pokazalo da 12% ispitanika koji su dremali u toku dana imalo povećane šanse za razvoj krvnog pritiska, dok je neverovatnih 24% bilo i u riziku od moždanog udara. Ipak, dobro je znati da ovo istraživanje nije uzimalo u obzir dužinu dremanja, već samo učestalost iste. 

2. Ogromna korist od kratke dremke. BBC News tvrdi da je ipak veća korist od dremke nego šteta koju donosi ista, a dele savete i povodom raspoloženja nakon buđenja. Sigurni smo da ste do sada i sami primetili da se nakon popodnevnog dremanja uglavnom budite neraspoloženi. 

Kako tvrdi BBC, popodnevna dremka će vam povećati budnost tokom ostatka dana, kao i povratiti potrebnu energiju. Adenozin, hemikalija koja se stvara u mozgu dok smo budni i akumuliše tokom budnog stanja tokom dana, jednostavno može da se "resetuje" sa kratkom dremkom, što zaista zvuči očaravajuće. Adenozin je hemikalija koja prouzrokuje pospanost i umor.

Dremka može ne samo da vam povrati energiju, nego se navodi da ista donosi i pregršt koncentracije koja vam je potrebna za kvalitetan ostatak dana. 

Što se tiče nervoze nakon buđenja, mnogi tvrde da je najlakše "gase" hranom, odnosno barem užinom nakon buđenja, koja im podiže šećer u krvi na željene i potrebne nivoe. 

*Ako težite tome da tokom dana poboljšate kreativnost, a ne samo da otklonite umor, potrebno je da dremka bude u trajanju između 1h i 1,5h, kako bi telo stiglo da upadne u REM fazu.

3. Dremka oporavka. Dremka do 30 minuta je idealna ukoliko ste imali naporan dan na poslu, a ne želite da vam popodne i veče propadnu. Pored toga, ova dremka se preporučuje i kada ste bolesni, odnosno imate virusnu ili bakterijsku infekciju. Dremke su korisne i kada morate da vozite kasnije u toku dana, a neki čak tvrde da popodnevni odmor može da smanji procenat saobraćajnih nesreća - zaključak koji nas svakako ne čudi. 

4. Izvori stresa. Poželjno je da ne razmišljate o izvorima stresa pre samog tonjenja u san tokom popodnevne dremke. Pored toga, ne savetuje se da forsirate spavanje. Jednostavno, smestite se udobno, a san ukoliko dođe - došao je zbog potrebe.