Život ˝posle˝ korone - anksioznost kod dece, samoća, ponovna socijalizacija...

Da li ste se i Vi zapitali kako bi mogao da izgleda život posle korone? Naša psiha i percepcija stvarnosti se definitivno uveliko promenila. U jednom od prethodnih članaka smo već pisali o tome koliko i kako se život promenio od pandemije korona virusa , a u ovom članku ćemo pokušati da sagledamo koje bi to izazove mogla da donese svakodnevnica kada pandemija prođe.

1. Anksioznost kod dece. Pisali smo i o tome kako pandemija utiče na naše mentalno zdravlje , ali nismo sagledali ovo iz aspekta dece. Kada se pandemija najzad završi (ako se ikada i završi :) ), deca i mladi će imati mnogo više nivoe anksioznosti nego što je to uobičajeno. 

Šta smeju, šta ne smeju? Kako da se ponašaju? Smeju li da se grle sa svojim drugarima? Da li im je fizički kontakt postao pomalo stran, pa čak i neprijatan? Pored anksioznosti i straha, može da se javi i stidljivost, ali i depresija.

2. Navike i depresija. Škola koja je trajala sat ili dva, ili pak škola koja se odvijala iz kutka njihovog doma. Deca su izgubila rutinu, navike, ali i sve ono što ih pokreće. Mnogi su se povukli i u sebe, a sve to je donelo i depresivna stanja. Moguće da će period privikavanja na ''staru normalnost'' biti dug i težak.

3. Samoća. Društveni događaji više nisu u žiži javnosti, ne samo kod odraslih, već i kod dece. Mnoga deca su se našla u pandemiji u najvažnijim godinama njihovog razvoja. Mnoga od njih nisu usvojila ni najvažnija pravila i navike odnosa sa drugima. Moguć je porast introvertnosti kod dece i mladih čak i nakon završetka pandemija.

4. Ponovna socijalizacija. Možemo reći i da će se desiti resocijalizacija koja će trajati izvestan period. Neka deca će se brzo i lako priviknuti na to da pandemije više nema, dok druga neće. Ovo će verovatno zavisiti i od stava njihove porodice. Kod nekih ljudi se trajno promenila percepcija vezana za zarazne bolesti, pa čak i za prehlade.

5. Bebe. Bebe koje su rođene za vreme pandemije teško razlikuju ljudske emocije uz pomoć facijalne ekspresije.  Štaviše, male bebe se sada fokusiraju na oči čoveka, kako bi prepoznale poznata lica i emocije koje ista emituju. Za sve ovo možemo da ''krivimo'' maske. Da li će im ovo ostati trajni obrazac čitanja ljudskih lica ili ne, videćemo za koju deceniju...