Patološko sakupljanje - "horder"
"Nemoj da bacas, hleba ne traži"...
U jednom od prethodnih tekstova smo pisali o minimalizmu i životu sa što manje fizičkih stvari , a u ovom članku ćemo se baviti suprotnom temom - patološkim sakupljanjem stvari.
Osobe koje patološki sakupljaju stvari i čuvaju svaku sitnicu "za ne daj Bože", pa čak i trule namirnice, nazivamo "horderima".
Još jedan naziv za patološko sakupljanje je i silogomanija, a predstavlja mentalni poremećaj koji je uvek vezan za kompulzivno sakupljanje i čuvanje stvari. Ekstremni oblici hordinga dovode do opasnosti po život - dom postaje nezdravo okruženje, kako za disanje, tako i povodom sigurnosti - naime, baš ekstremni horderi su takvi sakupljači da im je doslovno nemoguće napustiti svoj dom, jer ne mogu da prođu od nagomilanih stvari.
Ono što je takođe karakteristično za hordere, za razliku od kolekcionara, jeste činjenica da oni uglavnom skupljaju stvari koje nemaju vrednost, odnosno nisu svesni da stvari koje sakupljaju gube vrednost ili su je već izgubile.
Pored navedenih činjenica, horderi se izlažu i riziku od nastanka depresije, pa čak i šizofrenije. Kako smo već naveli da je patološko sakupljanje vid kompulzivnog ponašanja, verujemo da niste iznenađeni da ovakav poremećaj može da dovede i do ostalih opsesivno-kompulzivnih stanja i poremećaja.
Kod hordera, za razliku od kolekcionara, dom izgleda veoma haotično, a moguće je da stvari zauzimaju čitave prostorije. Osoba ni ne zna šta poseduje, ali ne pokazuje nikakvu volju da se nepotrebnih stvari reši.
Kada živite sa osobom koja pati od patološkog sakupljanja, u najvećem broju ćete ispaštati vi sami, kao i ostali članovi porodice. Što se tiče lečenja ovog mentalnog poremećaja, uspešno se pokazala kognitivno-bihevijoralna terapija, uz dodatak antidepresiva.
