Opsesivno kompulsivni poremećaj - simptomi
Otkrivamo simptome koji mogu da ukažu na to da patite od opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
Šta zapravo predstavlja opsesivno-kompulzivni poremećaj i kako nastaje? Psiholozi i psihijatri tvrde da je ovaj poremećaj vezan za realizovanje seksualnog nagona. Na primer, osoba koja treba da razvije seksualni nagon, a zapela je u analno-sadističkom stepenu, može da razvije strah, a iz straha se rađaju poremećaji. U ovom slučaju, reč je o opsesivno-kompulzivnom poremećaju...
Ono što strah čini jeste to da nas tera na prisilne radnje, kako bismo se umirili. Opsesivno-kompulzivni poremećaj dovodi do toga da konstantno proveravamo stvari, ili pak nešto brojimo.
Na primer, ugasili ste ringlu i izašli iz kuće. No, vraćate se nazad, kako biste proverili da li ste zaista ugasili ringlu. Neke osobe idu toliko daleko da čak i fotografišu ugašene uređaje u svome domu, kako bi tokom dana mogli da pogledaju fotografije na kojima su ugašeni uređaji, te se na taj način umirili.
Evo koji još simptomi ukazaju da možda patite od opsesivno-kompulzivnog poremećaja:
1. Mali rituali koje doslovno uvek izvodite na isti način. Doslovno uvek zaključavate vrata na određen način, te postavljate sto za ručavanje identično prilikom svakom obroka? Iako gotovo svaki čovek ima male rituale koji mu olakšavaju svakodnevnicu, ako ste preopterećeni istima te sve mora da se radi na vaš poseban način, moguće je da patite od opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
*Nažalost, čak i mali prisilni rituali koje radimo i ponavljamo tokom dana mogu apsolutno da nas izmore. Stoga, ako se pitate zašto ste stalno umorni, a ne preterujete sa poslom, moguće je da vas opsesivno-kompulzivni poremećaj umara na psihičkom i umnom nivou, što se samim tim rezultira i na fizički umor.
2. Konstantna kontrola nad misaonim sadržajima. Stalno imate prisilne misli u glavi? Računate šta ćete i kako raditi za 3 meseca? Prebrojavate čak i najmanje sitnice, poput toga šta vam je još potrebno da kupite, uradite, ili slično? Brinete, brinete i brinete. Zamišljate sve moguće scenarije koji bi se mogli i ne bi mogli dogoditi, a zatim pokušavate da se pripremite na sve te situacije, odnosno da ih iskontrolišete.
3. Vreme nastanka bolesti. Opsesivno-kompulzivni poremećaj može da se javi još u ranom detinjstvu, ali je najčešći period nastanka između 20.e i 30.e godine života, kada bi seksualnost trebala da bude na vrhuncu. Problematiku sa seksualnim izražavanjem smo već naveli na početku ovog članka.
4. Agresivno i seksualno obojene misli. Naravno, ovo ne znači da ste nastrani, nego možete da imate agresivno i seksualno obojene misli. Na primer, kada vidite veoma oštar nož u kuhinji, možete da se uplašite da ćete se povrediti, ili da će vas neko povrediti, iako je to u javi nerealno.
5. Opsesivne radnje. Prisilne radnje poput brojanja prozora na kućama tokom šetnje su gotovo uvek prisutne kod ovog psihičkog poremećaja. Ako ne možete da obavite nuždu bez da izbrojite pločice u kupatilo, verovatno imate problem.
6. Teskoba i panika. Teskoba i panični napadi se javljaju kada osoba nije u mogućnosti da zadovolji svoje besmislene radnje. Na primer, otišli ste u goste i sto nije postavljen onako kako vi to činite, odnosno onako kako ste zamislili da će biti. Pored toga, ako vas neko prekine dok nešto brojite, moguće je da ćete se osećati veoma ljuti i frustrirano. Osobe sa ovim poremećajem žele da drže sve pod kontrolom, a to čine na apsurdne načine.
Osoba koja pati od opsesivno-kompulzivnog poremećaja veruje da će se nešto zaista loše desiti ukoliko ne prebroji stepenice ili nešto slično.
7. Svesnost apsurda. Ipak, svi oni koji su se susreli sa ovim problemom su u javi i realnosti zaista svesni koliko su ponavljajuće i kontrolišuće radnje besmislene, ali im se veoma teško odupiru.
Iz tog razloga, za opsesivno-kompulzivni poremećaj je veoma važno stručno vođenje i lečenje. Na sreću, u poslednju deceniju stopa izlečenja od ovog poremećaja je znantno porasla.
U najvećem broju slučajeva uspeh donosi kognitivno bihevioristička teorija uz kombinaciju antidepresiva.
