26. jun - Međunarodni dan za podršku žrtava nasilja
Žrtva nasilja može da bude bilo ko - dete, žena, muškarac. Istina je da se nasilje u nešto većem broju vrši nad slabijima i nemoćnijima, ali u svakom slučaju, kada govorimo o nasilju - ne smemo vršiti nikakav vid diskriminacije.
26.06. se obeležava Međunarodni dan za podršku žrtava nasilja, a značaj se skreće na pružanje podrške osobama koje su prošle kroz torturu i razvile različite oblike trauma. Naravno, kada govorimo o traumama i nasilju, mi ne mislimo samo na one fizičkog tipa, već i nasilju psihičkog karaktera, koje je sveprisutno.
U nekom od prethodnih članaka smo pokrili i čuvenu temu cyberbullying-a, a gotovo da nema deteta koje nije doživelo neki vid ovog tipa nasilja preko Interneta. Bez obzira koji vid torture žrtva trpi, konvencija UN-a smatra da to predstavlja jedno od najstrašnijih oblika kršenja ljudskih prava. Kada nemamo svoja prava, često se dešava da nastaju i poteškoće sa razvojem ličnosti, kao i održavanja zdravog integriteta individue.
Jedan poučan film pod nazivom "Podsećanje" bi svakome mogao da pomogne da zaista shvati kroz šta prolaze žrtve fizičkog, psihičkog, kao i drugih oblika nasilja.
Nasilje može da se vrši i na ekonomskom nivou, kada jedna osoba pokušava da drži drugu "u šaci", određujući joj i materijalna sredstva za život. Ovakav tip nasilja se najčešće dešava u partnerskim odnosima.
Nasilnik najčešće ima problema sa poremećajima ličnosti, a pored psihopatije i sociopatije, uviđa se i značaj narcisoidnog poremećaja ličnosti. Narcis ne ume da voli, oni žele da žrtva živi po njihovim pravilima, a najčešće izražavaju i visok stepen ljubomore, koju možemo da zovemo i posesivnost.
Pored navedenih psihičkih problema, nasilnik takođe može da ima i granični poremećaj ličnosti. Više o tome možete da pročitate i u ovom članku.
Koliko žrtava nasilja u svetu tačno ima, nikada vam niko neće moći odgovoriti. Nažalost, setite se da mnoge žrtve i dalje žive u senci nasilnika, odnosno čak niti nemaju šansu da pobegnu od istog, a kamoli da o svojoj traumi progovore.
Žrtve seksualnog nasilja najviše pate, a trgovina robljem i dalje predstavlja društveni problem, iako smo u 21.veku.
Nemojte osuđivati žrtvu nasilja kada progovori i svom slučaju čak i nakon 10 godina. Govoriti o svojoj traumi je izuzetno teško, jer pričanje o tome može da oživi traumu. Nailazili smo na negativne komentare ljudi kada su, uglavnom žene, nakon više od 5 godina govorile o situacijama u kojima su silovane. Umesto da prihvatimo nerazumevanje, zašto ne bismo bili ljudi i gajili empatiju, te ako baš ništa ne možemo da uradimo, makar pružili ruku podrške?
Nemojte se oglušivate na nasilje ukoliko ga primetite, već ga obavezno prijavite - spasićete nekome život.
