Zašto se mediteranski način ishrane smatra jednim od najzdravijih?
Za narode koji žive na priobalju mora često kažemo da žive sporo, smireno, te da uživaju u svakom trenutku, pa tako i u obedovanju. Ono što izdvaja mediteransku ishranu od svih ostalih jeste upravo jednostavnost hrane, ali i umerenost. Zašto se mediteranski tip ishrane smatra jednim od najzdravijih, odnosno najzdravijim na svetu, saznajte u sledećim činjenicama:
1. Mahunarke. Mahunarke su veoma zdrave za čitav naš organizam, a posebno za probavu. Više puta smo napominjali kako probava čini gotovo više od 80% našeg imunog sistema, stoga nije čudno da je stanje iste pokazatelj našeg sveopšteg stanja tela. Naime, mediteranski tip ishrane uključuje mahunarke u različite vrste obroka, ali i salate. Pasulj, boranija, sočivo, kao i leća jačaju čitav imuni sistem, a lako se kombinuju sa svim jelima.
2. Citrusi. Citrusno voće obiluje moćnim vitaminom C koji deluje antioksidativno po čitav naš organizam. Pomaže telu da lakše prebrodi različite vrste infekcija, a pored toga nas oslobađa i nakupljenih toksina. Vitamin C je izuzetno važan i za zdravlje kože. Ljudi koji žive na moru treba da konzumiraju dosta narandžastih namirnica, jer upravo one sadrže velike količine beta karotena, a isti je u stanju da sačuva našu kožu od štetnih sunčevih zraka.
3. Orašasto voće. Česta užina kada govorimo o mediteranskoj ishrani. Orašaste plodove dodajemo u različite tipove jela, pa i salate.
4. Riba. Značaj omega-3 masnih kiselina je izuzetan za čitavo naše zdravlje, a deluje i anti-kancerogeno. Obilje sveže ribe, kao i morskih plodova, čine mediteranski tip ishrane jednim od najzdravijih. Omega-3 masne kiseline pomažu i u borbi protiv lošeg holesterola, ubrzavaju metabolizam, a imaju i izuzetno dejstvo na zdravlje očiju, odnosno vida.
5. Manje mesa i mlečnih proizvoda. Samim tim što se mediteranska ishrana bazira na nekim od već navedenih namirnica, dolazimo i do zaključka da ljudi sa mediterana konzumiraju dosta manje mesa i mlečnih proizvoda. Crveno meso se dosta teško vari, a ukoliko se isto konzumira svakodnevno, te tome pridodamo i mesne prerađevine, postoje ozbiljne šanse da narušimo zdravlje našeg probavnog sistema, a samim tim i čitav imunitet organizma. Mlečni proizvodi mogu da budu krivci za nagomilavanje masti u arterijama, a mnogi razvijaju i alergije, odnosno intoleranciju na iste. Kada i koriste mlečne proizvode, uglavnom se baziraju na zdravim vrstama sireva koje koriste kao začine za testenine. Sosevi na bazi mlečnih proizvoda su takođe lagani, odnosno sadrže manje procente mlečnih masti.
6. Začini. Mediteranska ishrana podrazumeva i upotrebu kako svežih, tako i suvih začina. Začini uopšteno deluju protivupalno, te smanjuju šanse za nastanke različitih tipova bolesti u organizmu. Neki od najzdravijih začina koji se koriste u mediteranskoj ishrani bi svakako bili bosiljak, origano, kao i korijander.
7. Umerenost. Da li ste primetili da ljudi na mediteranu uvek jedu umereno? Zašto je tako? U nekim drugim krajevima sveta, odnosno zemlje, može se primetiti povremeno prejedanje tokom obeda. Sa mediteranskom ishranom, to nije slučaj. Ljudi koji praktikuju ovaj tip ishrane u svoje telo unose velik broj različitih nutrijenata, poput vitamina, minerala, te antioksidansa, i iz tog razloga nemaju želju za previše hrane. Njihovo telo je podmireno sa svime što mu treba, stoga se žudnja za preteranom količinom hrane ne javlja kao inače.
*Iako se na mediteranu i pasta dosta često jede, ono što je čini zdravijom verzijom nego uobičajene porcije testenine jeste sastojci sa kojima je ljudi kombinuju. To su najčešće paradajz, bosiljak, sardine, orašasti plodovi, ili pak neko drugo povrće. Masni sastojci, poput sireva, se uglavnom rendaju i više koriste kao začini, nego kao glavni sastojci.
8. Uživanje u hrani. I uživanje u hrani je važno, a kada uživamo, ješćemo i sporije, te guštati u ukusima. Našem mozgu je potrebno 20 minuta da shvati da li je sit ili još uvek gladan, stoga ljudi na mediteranu nemaju toliko problema sa viškom kilograma. Debljina je odavno povezana sa pojavom različitih oblika bolesti, a pre svega kardiovaskularnih problema.
9. Masline i maslinovo ulje. Bezbroj puta je dokazano da masline i maslinovo ulje štite naš čitav organizam od pojave malignih bolesti, a sjajan su izbor i kod prevencije kardiovaskularnih problema. Mediteranski tip kuhinje podrazumeva mnoštvo maslina i maslinovog ulja, dok se neki drugi, manje zdravi izbori masnoća, slabije ili uopšte ne koriste.
10. Paradajz i beli luk. Obilje povrća, a posebno paradajz, još je jedan razlog zašto je mediteranska ishrana veoma zdrava. Različiti sosevi koji se spremaju od paradajza su prepuni likopena, a poznato je da isti štiti od nastanka malignih bolesti. Ima snažno antioksidativno dejstvo. Beli luk deluje protivupalno, a sastojak je mnogih mediteranskih obroka.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, shvatimo da nije čudno što mediteransku ishranu smatramo za jednom od najzdravijih, odnosno najzdravijom na svetu. Ljudi na mediteranu takođe umereno konzumiraju alkohol, a njihov glavni izbor je vino.
