Znate li šta je to astigmatizam?

Niste povezivali astigmatizam sa zdravljem oka, bar ne do sada? Iako mnogi nisu upućeni u stanje ovog pojma, istina je da astigmatizam uopšte nije retka pojava.

Ako ste nedavno posetili oftalmologa, ili planirate u skorijoj budućnosti, a kao dijagnozu dobijete astigmatizam - ne brinite. Ovo stanje zapravo ne predstavlja određenu bolest oka, već više neku vrstu optičkog problema, slično poput miopije ili dalekovidosti.

Šta je astigmatizam? Ovaj optički problem predstavlja refrakcionu anomaliju, koja kod većine osoba zadaje ili nikakve, ili manje smetnje u vidu zamućenja. Laički rečeno, možete dobiti dijagnozu astigmatizma ako vaše oko samo po sebi nije idealno okruglo. Kako je to moguće? Naime, dešava se to da kod nekih ljudi očno sočivo, kao i rožnjača, nisu zakrivljeni na uobičajen način. Dolazimo do toga da se svetlost, kada gledamo određene predmete ili okolinu, ne preklapa ravnomerno. Astigmatizam takođe može da se javi kao udružen problem sa kratkovidošću ili hiperopijom. 

Najčešći uzrok pojave astigmatizma bi bila nasledna osnova. Može da bude i posledica povrede, ali i da se javi nakon operacije oka.

Najčešći simptomi astigmatizma bi bili poduplan vid, slabljenje vida noću, zamagljen vid, te naprezanje prilikom gledanja koje je uglavnom praćeno glavoboljom. Primećujemo da su simptomi slični, da ne kažemo isti kao i kod nekih drugih problema sa vidom. Iz tog razloga, nemoguće je da sami sebi donesete dijagnozu astigmatizma, već morate da posetite oftalmologa. 

Što se vrsta astigmazma tiče, postoje oni koje vezujemo za pojavu uz kratkovidost, dalekovidost, kao i mešoviti. Kod odraslih, astigmatizam najčešće ustanovljujemo uz neki od prethodno navedenih problema, ali kako otkriti astigmatizam kod dece, a posebno veoma male dece?

Ovo su neki od simptoma koje deca sa astigmatizmom najčešće ispoljavaju:

1. Dete počinje da naginje glavu na određenu stranu kako bi bolje videlo određeni predmet. Može da naginje ili okreće glavu u određenom pravcu, a u većini slučajeva će se za ovakve radnje vezati i astigmatizam. 

2. Ako se dete često žali na glavobolje... U najvećem broju slučajeva će se pokazati da ima određeni problem sa vidom, a veoma često i astigmatizam. 

3. Nemogućnost fokusiranja na određeni objekat. Može da se desi otežano fokusiranje na željeni predmet, a može da se dogodi i potpuno odsustvo mogućnosti fokusiranja. U svakom slučaju, nema mesta panici - pravac oftalmolog. :)

4. Smeta mu jaka svetlost. Iako svetlost, bol u očima, kao i čeona glavobolja takođe mogu da budu povezani i sa stanjem sinusa, odnosno infekcijom, dete koje ima astigmatizam će se samo sklanjati od jake svetlosti. Ako tako čini oduvek, moguće je da je astigmatizam urođen. 

5. Drži oči zatvorene. Primetili ste da vaše dete previše vremena želi da drži oči zatvorenima? Zakažite pregled kod oftalmologa, jer se najverovatnije radi o astigmatizmu. 

Kao što vidite, simptomi zapravo i jesu upečatljivi, a posebno ako se javljaju zajedno i duži vremenski period. Na sreću, astigmatizam kao dijagnoza zaista ne treba nešto posebno da vas zabrinjava, a posebno ne ako se radi o deci. Zašto?

Sjajne vesti su te da više od 20% dece koji imaju astigmatizam do 1. godine života, polovica njih isti preraste do 6. godine života. Uostalom, "lečenje" astigmatizma takođe nije bauk, a kao i kod kratkovidosti i dalekovidosti, prepisuju se određene naočare ili sočiva. Što se sočiva tiče, ovo je specijalan tip sočiva pod nazivom torična sočiva, a izrađuju se na istom principu kao i naočare za astigmatizam. Naočare kod astigmatizma trebaju biti u mogućnosti da prilagođavaju pravac svetlosti, kako bi se imitirao pravilan oblik rožnjače. 

Postoji i operacija, iako se ona ne primenjuje često, a ista je preporučljiva samo kod osoba koje imaju velike probleme sa astigmatizmom. Pored toga, operisanje astigmatizma nosi i neke rizike, poput pojačane osetljivosti na svetlost, kao i sve većih problema sa noćnim vidom.