Vitiligo - kožno oboljenje sa psihičkim posledicama

Drugi naziv za ovo kožno oboljenje je leukodermija, a može da zahvati bilo koji deo tela. Pojavljuju se bele fleke koje liče na manjak pigmentacije kože. O čemu se zapravo radi, zašto nastaje, te kako se leči, odnosno drži pod kontrolom - saznaćete upravo u ovom tekstu.

1 do 2% čitave populacije oboli od vitiliga, a u najvećem broju slučajeva se javlja kod mladih i veoma mladih godina, odnosno u rasponu od 10. do 30. godine života. Iako se vitiligo često ne pojavljuje kao samostalna bolest, već udružen sa, na primer, dijabetesom, problemima sa štitnom žlezdom, te alopecijom, moguće je da se leukodermija ipak razvije i samostalno, a tada je uglavnom krivac stres.

Ipak, kako ne biste strahovali da li ćete razviti vitiligo zbog stresa, važno je izneti činjenicu da je ovo kožno oboljenje u većini slučajeva nasledno, odnosno genetika utiče na 30% pojave vitiliga širom sveta. Leukodermija može da napadne svaku boju kože, stoga se viđa i kod belaca i kod crnaca.

U savremenoj medicini, vitiligo se svrstava čak i u tim autoimunih bolesti, gde se nalaze i alergije, artitis, hašimoto i slično. Kod autoimunih bolesti, reakcije organizma su preterane, te se on bori i protiv onih stvari iz okoline koje zapravo ne predstavljaju opasnost za čoveka.
Vitiligo može da nastane čak i kao posledica opekotina od sunca.

Najčešći delovi tela koje vitiligo zahvata jesu šake, zglobovi, kao i svi ostali prevoji na telu. U najvećem broju slučajeva, mrlje su kružnog oblika. Dobro je pomenuti da od vitiliga može da bude zahvaćena i sluzokoža, pa čak i dlaka.

Vitiligo se najčešće leči putem foto terapije i primenom kortikosteroida. Što se kortikosteroida tiče, ovaj tip leka se u najvećem broju slučajeva prepisuje u trajanju od 1 do 2 meseca. Primenjuje se lokalno.

Neki od manje poznatih i prihvaćenih opcija za vitiligo bi bili i presađivanje epidermisa, koje se vrši na hirurški način. Naravno, za ovakvu metodu se može odlučiti tek u krajnjim slučajevima, odnosno kada vitiligo u potpunosti remeti život obolele osobe.

Upotreba toniranih sredstava, kako bi se vitiligo vizuelno prikrio, još je jedan od čestih odabira osoba koje se bore sa ovim problemom.

Kada govorimo o trajnosti vitiliga, kod većine pacijenata se stanje sa godinama pogoršava. Ipak, ne treba gubiti nadu, jer je spontana repigmentacija ipak moguća.

Hteli bismo da se osvrnemo i na povezanost vitiliga i psihe, o čemu se i dalje premalo govori. Navodi se da vitiligo uistinu utiče na mentalno stanje osoba koje pate od ovog kožnog problema, pre svega što je svima vidljiv i teško ga je prikriti. Vitiligo kod mnogih predstavlja i estetsku zabrinutost, stoga veoma mlade osobe koje obole od leukodermije se često povlače u sebe, te imaju siromašniji socijalni život. Iz tog razloga, smatramo da je veoma važno povećati informisanje o vitiligu, kako bi ljudi shvatili da se ne radi o prenosivoj bolesti.

Kad god neka osoba oboli od određenog kožnog problema, poput ekcema, dermatitisa, alergija, pa u ovom slučaju i vitiliga, okolina se pre svega zabrine da li je moguće da im ta osoba prenese kožne probleme. Ne brinite - vitiligo nije prenosiv, čak štaviše - objasnili smo uzroke nastanka ovog stanja.

Drugi problem sa kojim se osobe sa vitiligom susreću jesu pitanja da li pate od neke veoma teške bolesti. Shvatamo da obolelima zaista nije lako, a pogotovo u današnjem svetu kada se estetika na mnogim mestima kotira kao broj 1 svih lista.

*Gen za vitiligo se nalazi na 17. hromozomu. Kada su se vršila istraživanja osoba obolelih od vitiliga, videlo se da je 70% njih imalo problema sa štitnom žlezdom, dok je 60% ispitanika imalo i ostale pridružene autoimune bolesti. Kao što smo već naveli u ovom tekstu, moguće je da se iz tog razloga vitiligo polako svrstava u autoimuno stanje u savremenoj medicini.

Verovali ili ne, ljudi nisu jedini koji mogu da pate od vitiliga. Čak i domaće životinje, poput pasa mogu da razviju leukodermiju. Kod životinja, uvek se govori o naslednoj crti. Arapski konji, pored pasa, su druga najčešće pogođena životinja ovim kožnim problemom.

Važno je biti i ostati informisan o bolestima i stanjima koja mogu da nam se dese - ne kako bismo se međusobno zastrašivali, već kako bismo razumeli jedni druge, te razvijali empatiju i bodrili osobe koje prolaze kroz teške periode života.

Postoji i udruženje za pomoć i podršku obolelima od leukodermije, a cilj im je upravo taj koji smo izneli u prethodnoj rečenici. Vitilligo Support International je najveće udruženje na svetu koje pruža podršku svima koji su oboleli od ove bolesti.