Kako izgleda život sa post Covid-19 simptomima?
Nedavno ste preležali korona virus, misleći da je najgore iza Vas? Pre svega - čestitamo što ste izdržali često nesnosne simptome ovog još uvek neistraženog tipa korona virusa. Nažalost, veoma velik broj ljudi se javlja svojim odabranim lekarima i nakon preležane infekcije, žaleći se na širok dijapazon simptoma.
Jedna obimna studija obavljena u Univerzitetu u Majncu pokazuje da čak i asimptomatski slučajevi infekcije mogu da pate od takozvanog produženog kovida. Postkovid sindrom može da pogodi bilo koga, ali se do sada pokazalo da žene imaju nešto više problema.
Lekari tvrde da im je i dalje teško shvatiti postkovid tok bolesti, jer on može da bude različit od pacijenta do pacijenta. Za sada je sastavljena dugačka lista simptoma koji nastaju nakon preležane bolesti, a zabeleženo je 60 različitih senzacija organizma.
Iskustva su drugačija sa svakim pacijentom, a doktori često i ne mogu da povežu neke simptome sa preležanom infekcijom. Kao glavni simptomi postkovid-a navode se konstantan umor, nedostatak vazduha, malaksalost koja traje i mesecima nakon preležane infekcije, kao i problemi sa disanjem i poremećena čula ukusa i mirisa. Nekim pacijentima se čulo mirisa i ukusa nije u potpunosti povratilo ni nakon pola godine od preležane infekcije.
Dugotrajni kovid je važno pratiti jer se smatra da i on može da ostavi brojne negativne posledice na organizam. Svima je jasno da korona virus odavno nije bolest disajnog sistema, već sistemska bolest koja napada i organe za varenje, kao i bubrege, jetru, srce, ali i krv.
Subfebrilna temperatura je takođe čest pratilac produženog kovida. Pacijenti tvrde da svakodnevno imaju tempraturu koja prelazi 37 stepeni, te koja ih čini umornima i bolesnima. Najobičnije dnevne aktivnosti stvaraju ogroman zamor, poput nameštanja kreveta ili penjanja uz stepenice.
Dugotrajni kovid takođe utiče i na stanje srca, a mnogi pacijenti se susreću i sa miokarditisom. Ukoliko se osećate loše, važno je da pre svega zakažete pregled kod svog izabranog lekara opšte prakse, koji će Vas uputiti na daljnje preglede. Krvna slika, d-dimer, poseta kardiologu, pulmologu, internisti, pa čak i hematologu samo su neki od pregleda koji se mogu naći na listi osoba koje pate od produženog kovida.
Pacijenti se takođe žale da su umorni od odlaska sa pregleda na pregled, jer nisu zadovoljni dijagnostikom koju dobijaju. Važno je napomenuti da i lekari često sami ne znaju kako da se nose, odnosno leče, posledice zaraze Covid-19 infekcijom jer se svakodnevno otkrivaju novi simptomi koji zahtevaju drugačije, odnosno individualne pristupe pacijentu.
Stručnjaci su došli do zaključka da rizik od dugog kovida uglavnom nastaje kod osoba koje su imale više od 5 simptoma tokom infekcije korona virusom. Zdravlje ostaje narušeno kada imuni sistem nije u stanju da se vrati u prvobitno stanje nakon borbe sa infekcijom.
Pacijenti su takođe prijavljivali i manje uobičajene simptome, poput noćnih mora, problema sa pamćenjem, pa sve do mentalnih smetnji, kao što su depresija i anksioznost. Nažalost, oporavak mnogih i dalje predstavlja veliku nepoznanicu za lekare širom sveta.
