Narodni običaji kod Srba uoči i na dan Božića

Tucindan

To je praznik koji se slavi dva dana pred Božića, odnosno 5. januara.Tog dana se kolje i redi pečenica za Božić.
Mnogo je verovanja vezano za ovaj praznik.U nekim delovima Srbije na ovaj dan domaćice počinju sređivanje kuće i spremanje hrane za Božić.A naši stari kažu da na Tucindan nikako ne valja tući decu jer će tokom cele godine biti nevaljala i bolešljiva, a na svakom mestu gde su udarena, veruje se, da će im izaći čirevi.

Badnji dan

Dan uoči Božića, 6. januar, slavi se kao Badnji dan. To je poslednji dan u Badnjoj nedelji, kada se ustaje pre zore i tada najstariji i najmlađi muškarac iz kuće odlaze u šumu po badnjak.U današnje vreme obično idu otac i sin, mada neretko po badnjak ide otac sa decom ili otac i ćerka (ukoliko u kući nema muške dece). Badnjak seku isključivo muškarci. U različitim krajevima Srbije to može biti cer, hrast ili bukva. Badnjak se seče najviše tri puta,a ako se ne obori iz trećeg pokušaja cepa se rukama. Domaćin kad donese badnjak kući, stavlja ga uza zid kuće i uveče sa prvim mrakom  ga unosi u kuću na ognjište.

Badnje veče

Kada padne mrak, domaćin sa sinovima ili mlađim muškim članovima porodice u kuću unosi badnjak, pečenicu i slamu. Pečenica se nosi na ražnju i nose je dvojica između sebe. Dočekuju ga domaćica i sva ženska čeljad ako ih ima u kući. Domaćni prvo stupa desnom nogom u kuću noseći u jednoj ruci badnjak a u drugoj pečenicu, sa pozdravom: Dobro veče! Nek je srećno Badnje veče! Domaćica i ženska čeljad posipaju domaćina sa pšenicom,zobi i kukuruzom i odgovaraju mu : Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica! Pečenica se stavlja kod ikone i kandila i tu ostaje do sutradan, za Božićni ručak.
Posle badnjaka i pečenice u kuću se unosi slama i posipa po kući ili stavlja ispod stola. Domaćica u slamu stavlja razne slatkiše, sitne poklončiće i igračkice, a ponegde i sitne novčanice koje deca posle traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje slamu u kojoj je rođen Isus Hris, a sto pećinu gde je rođen. Unošenjem slame vreuje se da se u kuću unosi Božiji blagoslov - blagostanje.

Po tradicionalnim narodnim običajuma hrana tj. Božićna večera služi se na slami i jede isključivo rukama. Metalni pribor za jelo nije dozvoljen. Kod našeg naroda postoji verovanje da se mora poslužiti najmanje 12 različitih vrsta jela i glavno jelo. Simbolično to predstavlja 12 apostola koji su sa Isusom Hristom bili na tajnoj večeri. Za badnje veče služi se riba i pebranac,a na sto se stavljaju još i suvo voće (kajsije, smokve, grožđe), trušija, pita sa jabukama, orasi i razna posna hrana.

Česnica

Česnica je najčešće slana pogača mada može biti i slatka pita (npr. u Vojvodini) koju mesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. U testo se ubacuje dukat ili vredni metalni novčić i deo iverka sa Badnjaka koji simbolizuju zdravlje i sreću. Lomi se za doručak ili na početku božićnog ručka ,tako što je domaćin sa jednim članom porodice okrene tri puta sleva na desno,a zatim je članovi porodice razlome između sebe na onoliko delova koliko ima ukućana.Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom parčetu hleba biti posebno srećne ruke i imati zdravlja, novca i prosperiteta tokom cele predstojeće godine.

Zanimljivo: U različitim delovima naše zemlje, česnica se  sprema na različite načine. Na primer : u Vojvodini je ona najčešće slatka pita u koju se stavljaju suve smokve, suvo grožđe, orasi, suve kajsije i sl., dok se npr. u Valjevskom kraju, kao i Smederevskoj Palanci pravi proja, odnosno hleb od projinog brašna. U Nišu i okolini sprema se kao slana pogača. 

Božić 

Pravoslavni vernici koji poštuju stari julijanski kalendar, Božić slave 07.01.Predhodi mu Božićni post koji traje od 28.novembra do 06.januara.
Na Božićno jutro, pre svitanja, zvone zvona na svim pravoslavnim hramovima i objavljuju dolazak Božića, a nekada se pucalo i iz pušaka i prangija u čast Božićnog slavlja.Domaćica ustaje pre svih i mesi česnicu. Kada česnica bude pečena, domaćin seče pečenicu i to obično levu plećku, deo rebara i glavu.

Domaćin i ukućani ujutru rano na Božić oblače svoje svečano odelo i udlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i ona je prvo što se uzima na Božić pre svakog posluženja. 
*U nekim krajevima Srbije ljudi koji ne mogu da odu na službu u crkvu očitaju molitve u kući i prvo što uzmu je bobica drena (koja simbolizije da budu jaki i zdravi u predstojećoj godini) i gutljaj vina koje simbolizuje krv Isusovu.

Od Božića pa do Bogojavljenja ljudi se pozdravljaju sa :

Mir Božiji! Hristos se rodi !

i odpozdravljaju sa:

Vaistinu se rodi!

Rano ujutru, na Božić , dolazi specijalni gost - položajnik. To je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Obično se domaćin dogovori sa nekim ko je srećne ruke da dođe na Božić. U mnogim krajevima su to deca iz komšiluka. Kada položajnik uđe u kuću, poželi sreću, zdravlje i napredak svima u kući. Prilazi vatri i krajem badnjaka džara vatru da izbije što više varnice i govori: 

 Koliko varnica, toliko sreće u ovoj kući!
 Koliko varnica, toliko u domaćinskom džepu parica.
 Koliko varnica, toliko u toru ovaca.
 Koliko varnica, toliko prasadi i jagnjadi.
 Koliko varnica, toliko u njivi roda.
 Koliko varnica, toliko gusaka i piladi ,
 a najviše zdravlja i veselja!
 Amin, Bože daj! 

Onda položajnik daruje ognjište, malo posedi i odlazi. Ukućani ga na odlasku daruju dajući mu čarape, peškir, jabuku ili kolač pečen zajedno sa česnicom. 

Božićni ručak je najsvečaniji ručak u toku cele godine i počinje oko podneva.Tada svi sedaju za sto, domaćin se prekrsti i upali sveću. Potom uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne i kadionicu preda nekom mlađem da okadi celu kuću. Ako niko ne zna božićni tropar onda se naglas pročita “Oče naš” i potom lomi česnica i počinje Božićni ručak.

Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika u pojedinim krajevima Srbije veruje se da bi ukućani bili zdravi i imali sreće i napretka, ne sme da se čuje svađa i svi poslovi se obavljaju u tišini.

Takođe se veruje da na dan Božića posle ručka valja započeti sa nekim poslom kako bi ljudi bili uspešni i vredni tokom cele godine i kako bi im poslovi išli od ruke, pa tako deca taj dan uzimaju malo da uče, domaćice obavezno nešto pospreme po kući, domaćin obiđe stoku… Isto tako se veruje da na dan Božića ne valja da se spava preko dana da ne bi bili pospani i lenji tokom cele godine.

Na prvi dan Božića se ne odlazi u posete i praznik se proslavlja u krugu porodice.

Verovanje je u narodu da se od Božića do Svetog Stefana (9. januar ili treći dan Božića), kuća ne valja čistiti i da se iz nje ništa ne iznosi i baca.

Treći dan Božića se slavi i prva krsna slava posle Božić a to je Stevanjdan. Na taj dan se isnosi i slama iz kuće koja je na Badnje veče u kuću unešena.