Poremećaji u ishrani - nije samo reč o hrani
U ovom članku, navešćemo 3 najčešća poremećaja u ishrani, te reći nešto više o tome koje je pravo lice svega toga.
1. Anoreksija. Jedan od najčešćih poremećaja u ishrani je definitivno Anoreksija Nervoza. Statistika kaže da 2% svetske populacije pati od ovog poremećaja u ishrani. Pretpostavljamo da znate šta predstavlja, ali ćemo ipak ukratko objasniti. Osoba obolela od anoreksije odbija da jede, verujući za sebe da je debela, čak i kada spadne ispod svih granica BMI kalkulatora. Problem najviše pogađa devojčice u pubertetu, ali se sve češće sreće i kod mladih muškaraca. Imajte u vidu da se anoreksija može pojaviti u bilo kom dobu, te nije isključivo vezana za odrastanje, iako je činjenica da se tada najviše pojavljuje.
Dugo se verovalo da je anoreksija samo nuspojava modne industrije i novih, previsokih, pa čak i bolesnih pravila lepote, ali sada se zna da je koren anoreksije mnogo dublji. Postoji splet faktora i okolnosti koji dovode do ovog poremećaja u ishrani, a neki od najvažnijih su:
1. Temperament osobe i urođeni/stečeni poremećaji ličnosti. Svi se rađamo sa određenim temperamentom. Mnogi se rađaju i sa neurotičnim poremećajem ličnosti, što može da se primeti odmalena, po većoj nervozi deteta i težem zadovoljavanju njegovih potreba. Važno je znati da ovo uopšte ne predstavlja bolest samu po sebi, već opisujemo osobu koja ima šanse da kasnije u životu razvije Anoreksiju Nervozu. Što se temperamenta tiče, kod koleričnih osoba češće srećemo anoreksiju kao poremećaj.
2. Geni. Mnogi naučnici širom sveta veruju da postoji i nasledni gen odgovoran za ovaj poremećaj u ishrani. Kada ovu činjenicu spojimo sa prethodnom, shvatimo da to itekako ima logike.
3. Okolina. Istina je da savremeno društvo i nova, nametnuta pravila lepote, figure, kao i mršavosti mogu da podstaknu mlade na razvoj poremećaja u ishrani, ali to se neće desiti samo od sebe, ukoliko se i ostali faktori ne ukrste.
4. Autoritativno vaspitanje deteta. Definitivno najveći problem. Ukoliko roditelji imaju prevelika očekivanja od svog deteta, te konstantno očekuju perfekciju, velika je verovatnoća da će dete ili mlada osoba pasti u kandže anoreksije. Zašto? Zato što anoreksija svoj pravi koren nema u hrani, već u kontroli. Mlada osoba želi da kontroliše barem neki segment svoga života, a pošto se čini da joj roditelji ne daju slobodu, osoba se okreće svome telu - meri namirnice u grame, kontroliše kilažu, izgladnjuje se, kažnjava se, i slično.
Posledice anoreksije mogu biti kobne ukoliko lečenje ne počne na vreme. Ako znate nekoga ko pati od ovog poremećaja u ishrani, nemojte nagliti ni sa čime. Najbolje je da se kontaktira stručno lice, koje će na nežan način moći da vodi čitav proces izlečenja.
Neke od "manjih" posledica anoreksije bi bile: gubitak menstrualnog ciklusa kod žena, propadanje zuba i kostiju, usporen srčani ritam, veoma nizak pritisak, depresija, anksioznost, paranoja, nemogućnost uspostavljanja intimnih odnosa, anorgazmija, hipotermija...
2. Bulimija. Ovaj poremećaj u ishrani pogađa osobe svih generacija. Najčešće se dešava kod osoba koje su ranije imale problema sa viškom kilograma, te su se odlučile za neku od dijeta. Kada su došle do svog cilja, te osobe su shvatile da su vrlo željne hrane. Šta se tada dešava? Prejedanje, pa povraćanje. Na ovaj način, osoba ne gubi na kilaži, ali na istoj i ne dobija. Dakle, održava željenu liniju, ali na vrlo štetan način.
Bulimiju uglavnom prvo primeti zubar, zbog velikog oštećenja gleđi. Stradanje dušnika, jednjaka, kao i želudca su samo neke od posledica bulimije. Pravilo je isto kao i za anoreksiju - potrebna je stručna pomoć, ali i pomoć nutricioniste, kako bi se naučilo pravilnoj i umerenoj ishrani.
3. Emotivno prejedanje odnosno "binge eating". Znate kako to ide u životu, postoje dva tipa osoba - oni koji mnogo jedu kada su tužni ili ljuti, kao i oni koji uopšte ne mogu da jedu pod takvim okolnostima. U današnje vreme, sve je češci problem sa prejedanjem. Pa, hajde prvo da definišemo šta znači emotivno prejedanje. To što ste se možda prejeli za Uskrs pa obećali sebi da ništa nećete jesti do sutra ujutro - nije "binge eating". Emotivno prejedanje predstavlja pretrpavanje ogromnom količnom hrane barem 3 puta nedeljno. Obolela osoba nema nikakav redosled pri hranjenju, pa se može desiti da u jednom obroku pojede čitavu teglu čokoladnog namaza, a zatim da pojede ceo hleb sa bilo čim slanim. Ljudi koji imaju problem sa emotivnim prejedanjem se nikada ne zaustavljaju čak ni kada su siti, već jedu do iznemoglosti, odnosno dok se ne osećaju veoma bolesnima.
Zašto nastaje emotivno prejedanje? Ovaj poremećaj u ishrani je vezan za nedostatak nečega u životu. Hranom pokušavam da popunimo prazninu. Nekada je to tuga, nekada samoća, stres, ili bes. Takođe, velika dostupnost hrane u današnjem dobu je učinila svoje. Hrana nam se nudi kao uteha na svakom koraku, što nekada nije bilo tako.
Ova vrsta poremećaja u ishrani može opasno oštetiti organe za varenje, ali izazvati i kardiovaskularne probleme, kao i probleme sa bubrezima zbog zadržavanja vode. Zadržavanje vode se često dešava zbog prevelikog unosa ugljenih hidrata u malom vremenskom periodu, te iz tog razloga osobe često otiču.
Važno je, kao i za prethodne poremećaje u ishrani, potražiti stručnu pomoć - psihologa, ali i nutricioniste.
Da li ste znali za sve ove navedene činjenice o poremećajima u ishrani? Kao što vidite, problem je mnogo veći od hrane - bolest nastaje iz glave...
