Otkrijte zanimljive činjenice o epigenetici!
Da naši geni i DNA određuju tako mnogo toga - nije tajna. No, mimo našeg izgleda, ponašanja i predispozicija, možemo li kroz genetiku uticati na još nešto? Otkrijte malo poznate tajne vezane za epigenetiku...
Zašto neki ljudi izgledaju mlađe od svojih vršnjaka objasnili smo u ovom članku , a u ovom tekstu ćemo osvrnuti na naučnu činenicu da spoljni tragovi sa kojima dolazimo u kontakt zapravo mogu da promene genom sledećih generacija.
Sebe smatrate glavnim i odgovornim u životu? Naučnici su vam odgovorili - vi ste zapravo kroj svih vaših predaka! U redu, to možda nekada i nije tako loše - ako uradite nešto što baš nije ispalo kako treba, možete da se pozovete na tetku, ujaka, ili baku, oni bi bili krivci, zar ne?
Šalu na stranu - epigenetika opisuje promene u ekspresji gena, kao i ćelijskom fenotipu, bez promena rasporeda u DNA. Dakle, kao što je već navedeno, svi spoljašnji faktori sa kojima mi dolazimo u dodir mogu da izmene i definišu biohemijski otisak koji se nalazi na našem genomu.
Sve ono što proživimo u životu, kroz svakodnevnicu, šalje informacije koje se vremenom nakupljaju, te potencijalno menjaju nasleđe za buduće generacije. Na primer, poznato je da su i psihičke bolesti u nekoj meri nasledne, stoga naučnici pokušavaju da što bolje shvate uticaj epigenetike, kako bi se sa promenom spoljašnjih faktora, kao i drugačijih pristupa lečenja, moglo uticati da neka stanja u budućnosti iščeznu.
Postoji dosta načina na koje epigenetika može da funkcioniše, a jedan od najzamljivijih bi svakako bio fetalno programiranje. O čemu je reč? Ovde govorimo o svim onim uticajima kojima jedan embrion može da bude izložen dok je još u razvoju, odnosno materici. Naučnici su shvatili da bi bilo moguće pripremiti organizam na spoljašnje faktore, odnosno upoznati ga sa stresorima.
Nije tajna da stres majke tokom trudnoće može da ostavi tragove na dečijem mozgu. Moguća je pojava problema sa temperamentom, nekih oblika autizma, pa čak i depresije i šizofrenije u odraslom dobu.
Drugi transfer koji bi mogao da se obavi na ljudski genom je socijalni, odnosno bihevioralni. Poznato je da najveći uticaj na razvoj svakog sisara ima interakcija sa majkom nakon rođenja. Izvršen je eksperiment na miševima gde je pokazano kako miševi čije majke nisu imale pristup hrani, te koje samim tim nisu mogle da im pruže dovoljno zaštitu i bezbrižnost, pokazuju znatno izraženo stresno ponašanje kada god se nađu u opasnosti. Dakle, povezanost anksioznosti sa lošim uslovima je veoma verovatna.
Zašto bi nama ovo moglo biti korisno? Kada znamo koje to stvari utiču na razvoj određenih stanja, u boljoj smo poziciji da iste i sprečimo, odnosno blagovremeno reagujemo.
*Da li ste znali da većina ženki životinja brine o mladuncima
onoliko koliko je partner atraktivan?
Transmisija germinativne linije govori o prenošenju određenih obrazaca ponašanja sa roditelje na potomke. Ako su roditelji spremniji na potencijalne stresogene faktore, veća je verovatnoća da će i deca biti snalažljivija i otpornija.
Čitava epigenetika može da nam pruži bolje zdravlje - kako fizičko tako i psihičko, pa čak i da "nam vrati sat unazad". Kada se dovoljno istraži koji sve to faktori mogu da promene genom da on sporije stari te da bude zdraviji i otporniji, moći ćemo da govorimo o dolasku generacija koje su manje podložne na stresogene faktore iz okoline.
