Sve što treba da znate o letnjem računanju vremena
Pomeranje kazaljke na satu shodno takozvanom letnjem računanju vremena će se 2022. godine dogoditi 27.03., na noć između subote i nedelje. Podsećamo vas - kazaljke sata pomeramo 1 sat unapred...
Tačno u 2 časa iza ponoći, kazaljke na satu će se pomeriti za 1 sat unapred. U 21. veku, većina uređaja to radi automatski, poput telefona i kompjutera. Letnje računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u oktobru, kada ćemo kazaljke na satu pomeriti za 1 sat unazad. No, jeste li se ikada zapitali kako pomeranje sata utiče na ljudski organizam? Sigurni smo da ste i sami primetili neke promene na sebi, nakon drugačijeg računanja vremena.
Naučnici i lekari tvrde da je pomeranje sata zapravo štetno za ljudski organizam. Naime, pola godine imamo produžen dan, pa se u najvećem broju slučajeva prijavljuju smetnje sa spavanjem. Plići san, te uopšteno manje spavanja takođe utiče na celokupno delovanje tokom dana. Mnogi ispitanici su potvrdili da im je opala koncentracija, a samim tim se i radna efikasnost smanjila.
Istraživanja takođe pokazuju da su i saobraćajne nesreće češće nakon pomeranja sata, a i to takođe možemo da pripišemo smanjenoj koncentraciji i nedovoljnom odmoru tokom noći. Neki lekari navode da se i broj moždanih udara povećava sa promenom kazaljki na satu.
Jeste li čuli da je Američki Senat doneo odluku da se od naredne godine, odnosno 2023., više neće pomerati kazaljka na satu? Zapravo, letnje računanje vremena je u nekim predelima već napušteno, na primer u Arizoni i na Havajima. Indija, Japan, kao i Kina, takođe ne primenjuju ovu metodu.
Koliko uopšte zemalja na planeti koristi metodu letnjeg računanja vremena? Podaci govore da se u otprilike 70 zemalja širom planete i dalje praktijuje ovaj sistem, odnosno barem u pojedinim delovima svake od tih zemalja.
Drugi naziv za letnje računanje vremena je i letnje ukazno vreme, a u ovom članku bismo želeli da se osvrnemo i na neke istorijske činjenice vezane za ovu pojavu. Pomeranje kazaljke na satu bi za cilj trebalo da donese više dnevnog svetla tokom popodneva. Prvobitno, smatralo se da na ovaj način možemo da uštedimo energiju, te imamo više od dana, ali smatramo da su činjenice koje smo već prethodno izneli u ovom članku dovoljne da to i opovrgnu.
Dobro je znati da datum i vreme početka letnjeg ukaznog vremena nije isto za sve države, odnosno podložno je promenama. Ipak, nastoji se da se sat svuda pomera tokom vikenda, kako bi se izbeglo umanjenje sna za radno stanovništvo, te eventualni problemi sa redom vožnje.
Čak su i drevne civilizacije pokušavale da na sve načine rasporede obaveze shodno dnevnom suncu. Istorija pokazuje da su Rimljani merili vreme vodenim satovima. Svim civilizacijama je bilo u interesu da imaju što više sunčeve svetlosti tokom dana, stoga su shodno tome i pokušavali da "upravljaju" vremenom.
Dugo se smatra da je rano leganje u krevet, kao i rano ustajanje, dobro za zdravlje svakog čoveka. Čak je i Bendžamin Frenklin to potvrdio svojom poslovicom. Ipak, nakon toliko godina, kao i nakon toliko sprovedenih istraživanja, verujemo da su činjenice koje smo prvobitno izneli u ovom članku više tačne.
Pored toga, važno je pogledati i šta rade jedna od najvećih industrijazovanih društava, poput Kine i Japana. Samim tim što društva kojima je radna snaga na prvom mestu ne primenjuju letnje ukazno vreme, može da bude dobra poruka ostalima.
Što se same Evrope tiče, koristi se Zapadnoevropsko letnje vreme, Srednjoevropsko, kao i Istočnoevropsko letnje vreme. Takođe postoji i Moskovsko letnje vreme.
