Zašto muškarci kriju emocije?

Da li i Vi smatrate da muškarci kriju emocije? Šta zapravo stoji iza tog fenomena? Istina je da sva ljudska bića imaju sposobnost da osećaju iste emocije, samo ih prikazuju i ispoljavaju na drugačiji način. Ovde se nećemo fokusirati na skrivanje ljubavi, sreće i ostalih lepih emocija, već na neiskazivanje tuge, potiskivanje nezadovoljstva i besa te ostalih loših osećanja.

Dakle, bavićemo se faktorima koji su uticali (i dalje utiču) na to da mnogi muškarci kriju svoje prave emocije onda kada im je teško.

1. Sve ide od kuće... Svi znamo da sve ide od kuće, pa tako i vaspitanje izražavanja emocija. Ukoliko se dečaku odmalena nameće da ne plače, da "ne bude devojčica" te da trpi svu bol i loša osećanja sam u sebi, nemamo se zašto čuditi ako on nastavi tako da se ponaša i kada odraste.

2. Pritisak društva. Nisu samo roditelji, a posebno očevi, krivi za to što muškarci ne govore kada im je teško. Pritisak društva, a posebno muškog društva, je takav da gotovo da ne dozvoljava muškarcima da plaču. Muškarac koji zaplače u društvu svojih prijatelja će uglavnom biti stigmatizovan i okarakterisan kao slabić.

3. Istorija. Ne, ne brinite, ne krivimo savremeno društvo za ovu pojavu, čak suprotno. To da muškarac nikada ne plače, nije tužan te gura sve "pod tepih" ima svoje duboke korene kroz istoriju. Dakle, smatramo da su ova mišljenja ruralna i trebaju biti prevaziđena. Ipak, kada gledate neki film, a posebno od istorijske važnosti, šta primećujete - kako su prikazani muškarci? Kao jaki ratnici koji ne smeju da puste suzu ni kada gube svoj vlastiti život, kao neustrašive vojskovođe, kao osobe koje se ne boje ničega...

4. Mediji. Mediji su krivi u istoj meri ukoliko i istorija, pritisak društva, pa i vaspitanje. Ustvari, kada pogledamo kakvu poruku mediji šalju muškarcima, to je zapravo već sve gore navedeno - i to zajedno!

5. Kult herojstva. Kako izgledaju igračke većine dečaka? To su sve neki predstavnici super heroja i pobednika. Da li ste ikada videli da je popularan crtani film za dečake gde on ispoljava svoja najdublja osećanja, plače i tužan je, traži utehu od drugoga? Naravno da niste (a ukoliko jeste, molimo - obavestite nas).

Stereotipi, stereotipi... Muškarci su ovakvi, žene su onakve. To je upravo ono što uništava ne samo naše društvo, već i pojedince. Sve dublje zadiremo u depresiju i povlačimo se u sebe.

Hajde da vaspitavamo naše sinove na potpuno drugačiji način - u redu je da svaka osoba pokaže svoje emocije, bez obzira na pol. U redu je da kada smo tužni želimo zagrljaj.