15.03. - Svetski dan prava potrošača
UN je 1983. godine doneo odluku da se 15.03. obeležava Svetski dan prava potrošača. Da li su Vaša prava ugrožena? Krše li se na gotovo svakom koraku, odnosno pri kupovini određenih dobara i usluga? Razmišljate li uopšte o tome?
Svetski dan prava potrošača svake godine ima neku određenu tematiku. Na ovaj dan, ne samo da se podsećamo na naša prava u ulozi potrošača, već i na načine na koje bi se ista mogla poboljšati. Iz tog razloga, Ministarstvo, zajedno sa potrošačima, sprovodi različite akcije kroz organizacije kako bi se potrošačka politika poboljšala.
A šta se dešava u našoj zemlji, odnosno Srbiji? Pomoć u ostvarivanju prava potrošača se vrši i uz pomoć, odnosno saradnju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Isto finansira savetovališta potrošača. Lokacije na kojima su ova udruženja raspoređena su Beograd, Vojvodina, Šumadija, te Zapadna, Južna i Istočna Srbija.
Na sreću, ovo funkcioniše, a podatak da je 2014. godine na ova udruženja upućeno preko 17,000 prijava kršenja potrošačkih prava govori u prilog tome. Navodi se da se iz godine u godinu uključuje sve više potrošača koji žele da sarađuju sa ovim udruženjima, stoga se i broj prijava kršenja prava potrošača uglavnom povećava iz godine u godinu.
2008. i 2016. godina su dve od najvažnijih godina kada govorimo o ovom datumu, odnosno Svetskom danu prava potrošača. 2008. godine je pokrenuta kampanja pod nazivom Generacija brze hrane. Napravljen je pravilnik pod nazivom Preporuke za međunarodna pravila o marketingu hrane i bezalkoholnih pića namenjenih deci. Isti je lansirala Potrošačka internacionala.
Šta se zapravo postiglo? Cilj je bio da se zaštite deca mlađa od 16 godina, kada govorimo o standardima marketinga vezanim za brzu hranu i pića. Nije tajna da reklame sa nezdravom hranom, uglavnom sačinjenom od masti i šećera, mogu loše da utiču na navike u ishrani kod dece.
2016. godine ovaj dan je dobio posebnu temu pod nazivom "Sto bez antibiotika". Pokret za zaštitu potrošača Srbije je takođe učestvovao u ovoj kampanji. Pored Srbije, učestvovale su i Finska, Belgija, Južnoafrička republika, Švedska, Nemačka, kao i mnoge druge države.
Veliki lanci restorana su dobili uputstva da moraju da izbace mesne proizvode onih životinja koje su tretirane antibioticima. Između ostalog, pismo je dobio i čuveni Mc Donald's, kao i KFC i Subway.
*2015. godine, Mc Donald's je izašao sa izjašnjenjem da se piletina koju služe u restoranima širom Amerike ne tretira antibioticima. Isto je učinio i Subway, te obećao da će i svinjetina i govedina koju služe u restoranima biti netretirana antibioticima. Okvirni rok za ostvarenje tog cilja je 2025. godina.
Problem sa preteranom upotrebom antibiotika je svima poznat, ali da li ste znali da polovina proizvedenih antibiotika odlazi na upotrebu u poljoprivredne svrhe? Svrha antibiotika je bila lečenje, a u današnje vreme se previše koristi za ubrzavanje rasta životinja, kao i za prevenciju određenih stanja. U svakom slučaju, suviše često se skriveno nalazi na našoj trpezi, bez obzira što ih sami ne konzumirano direktno.
Da li znate kako glase Vaša prava, u ulozi potrošača? Navešćemo neka od njih:
Član 11: Trgovac ne sme da stavi u promet robu na kojoj nije istaknuto obaveštenje sa podacima o robi. Takođe je dužan da na vidnom mestu istakne obaveštenje ukoliko proizvod sadrži GMO.
Pored toga, trgovac je dužan i da jasno i vidno istakne cenu proizvoda u skladu sa jedinicom mere.
Član 13: Trgovac je dužan da se pridržava istaknutih cena.
Koliko puta Vam se desilo da kupite proizvod po jednoj ceni, a na kasi shvatite da taj proizvod zapravo košta mnogo više?
Član 6: Finansijske usluge se moraju oglašavati na veoma jasan način. Ne smeju se koristiti netačni podaci, kao niti oni koji potrošača mogu da dovedu u zabludu. Takvi podaci bi mogli da dovedu korisnika do stvaranja pogrešne predstave o određenoj usluzi.
Da li Vam se desilo da je ovo pravo bilo prekršeno? Na primer, prilikom reklamiranja kredita, telekomunikacijskih paketa i slično?
Čini se da je najveći problem širom sveta sa multinacionalnim lancima i restoranima. Na sreću, sa njima je moguće raditi kroz različite kampanje, a važno je i podsetiti se da isti ti lanci ipak žele da zadrže ugled i monopol na tržištu, stoga je promena moguća.
No, šta činiti kada se prava potrošača krše na manjem nivou, odnosno onom koje nije toliko vidljivo široj javnosti i ustanovama? Na sreću, kao što smo već naveli, različite organizacije odnosno udruženja postoje kako bi Vam pomogli. Nemojte da se ustručavate da prijavite kršenje prava potrošača. Samo na taj način možemo poboljšati kvalitet proizvoda i usluga.
