10.09. - Svetski dan prevencije samoubistva
Većina ljudi sa suicidalnim mislima i tendencijama se stidi da potraži pomoć.
Centar Srce iz Novog Sada koji se bavi besplatnom psihološkom podrškom i prevencijom samoubistva navodi kako godišnje otprilike obave preko 6,000 razgovora.
Javljaju im se ljudi doslovno svih uzrasta, dok mlađi od 35 preferiraju oblik komunikacije preko email-ova, kao i poruka, dok stariji zovu na telefon kako bi razgovarali.
Situacija se dodatno pogoršala od početka pandemije korona virusa. Mnogi su se našli u bezizlaznoj situaciji, što zbog zdravstvenih, što zbog finansijskih i porodičnih problema.
Zapravo, ljudi koji se obrate ovom i sličnim centrima za podršku žele pre svega da dobiju podršku, jer se stiče utisak da su zaista sami u velikim problemima, da ih niko ne čuje i ne razume. Osobe koje ne pronađu podršku u veoma teškim trenucima, a skloni su depresivnim epizodama, anksioznim stanjima, kao i suicidalnim mislima uopšte, mogu izvršiti samoubistvo jer osećaju da je to jedini izlaz.
Prevencija samoubistva neminovno predstavlja jedan veliki izazov. Kada čujemo da je neko izvršio suicid, šta se prvo zapitamo - ko je zakazao?
Da li ste znali da je samoubistvo u čitavom svetu među prvih 20 uzročnika smrti kod osoba bilo koje dobi? Jedno ubistvo na svakih 40 sekundi - slažete se da je to zaista poražavajuća statistika.
Osvestiti čitavu populaciju da je svaki gubitak velika tragedija - to je gubitak nečijeg partnera, sestre, brata, roditelja, bračnog druga, a sve češće i deteta. Navodi se da je skoro 110 miliona ljudi širom sveta pogođeno suicidalnim tendencijama na godišnjem nivou. Dakle, na svaku osobu koja izvrši suicid, mi imamo i 135 osoba koje su bile blizu toga.
Ko je kriv za samoubistva? Ova pojava svakako nije jednostavna za objašnjenje, stoga se i fenomenu treba pristupati sistematski, iz različitih pravaca. Samoubistvo je uglavnom skup genetskih, psihičkih, socijalnih, te mnogih drugih rizičnih faktora, a najčešće teških trauma i gubitaka u životu. Samoubistvo možemo posmatrati i kao kulturološki fenomen.
SZO navodi kako i mediji znatno mogu da utiču na stopu samoubistva. Novinari moraju da budu svesni svojih uloga, kao i uticaja koje iste nose. Odgovornim izveštavanjem se svakako može spasiti mnogo života. Najvažnije od svega jeste da osobe u teškom problemu ne odbacujemo - mnogi samoubice nazivaju kukavicama, što dodatno pogoršava situaciju.
Nemojte suditi ako se niste našli u sličnoj situaciji. Niko od nas ne zna šta život sutra nosi. Malo empatije nije na odmet, a u ovom slučaju, društvena podrška, kao i pružanje ruke učiniće mnogo više nego što mislimo.
