08.09. - Međunarodni dan pismenosti
Ideja za obeležavanje ovog veoma važnog dana rodila se na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti u Teheranu.
Od 1965. godine, pa do danas, 08. septembar smatramo za Međunarodni dan pismenosti. Unesco je ovaj dan počeo da obeležava širom sveta već od 1966. godine.
Unesco-va inicijativa da se govori o važnosti pismenosti i obrazovanja odraslih na svetskom nivou imala je veliki odjek. Čak 16,1% stanovništva naše planete starijeg od 15 godina je i dalje nepismeno, odnosno oko 774 miliona ljudi.
Kada govorimo o mlađoj populaciji, možemo da vidimo podatak da 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta nema pravo na obrazovanje.
Mali nosi najmanju stopu pismenosti, samo 23%.
Moramo shvatiti da je pismenost naše pravo, a vrlo verovatno i osnova mnogih drugih prava u svetu i zajednici. Još se 1948. deklaracijom o pravima govorilo o pravu na obrazovanju, a samim tim i pismenosti. Nepismena osoba može da bude žrtva i mnogih drugih kršenja prava, jer jednostavno ne ostvaruje punopravno pravo u ljudskoj zajednici.
Ako pogledamo podatke koji se tiču naše zemlje, videćemo da u Srbiji i dalje ima oko 850,000 nepismenih ljudi. Ovde govorimo o čak 14% populacije, koja nema ni dana škole, ili ima tek nekoliko završenih razreda osnovne škole. Potpuno nepismenih u našoj zemlji ima oko 165,000.
Kompjuterska pismenost je takođe sve češća tema. Navodi se kako je u Republici Srbiji čak 50% populacije kompjuterski nepismeno. Da čitava ova statistika ne bi bila tako mračna i tmurna, iznosimo i podatak koji se tiče visokoobrazovanih stanovnika - 650,000, što je oko 11% stanovništva Srbije.
PISA testiranja koja su uključivala i učenike iz naše zemlje ne donose dobre rezultate - đaci u našoj zemlji i dalje su slabiji u gramatici, leksički fond im je smanjen, a zaostaju i u matematici i pismenosti. Mladi su skloni upotrebi stranih reči, ponajviše anglicizma.
Istina je da ne možemo očekivati pravednije i duhovno bogatije društvo ako pre svega ne rešimo problem sa nepismenošću. Procenat visokoobrazovanih je manji nego broj nepismenih u našoj zemlji, što zaista šalje jednu snažnu poruku - naravno, u negativnom kontekstu.
