Koliko znate o kompostiranju?
Donosimo vam korisne savete vezane za recikliranje kućnog organskog otpada na najekonomičniji način.
Verovali ili ne, gotovo više od 50% otpada predstavlja takozvani organski otpad, odnosno ostaci od hrane, baštenski, ili zeleni otpad. U današnje vreme kada je planeta sve zagađenija, važno je da se zapitamo i šta mi sami možemo da uradimo povodom toga. Kompostiranje je svakako jedna od sjajnih ideja! U ovom članku, dobićete kratak ali dovoljan vodič povodom kompostiranja, a uz to ćemo podeliti i neke trikove i savete zlata vredne.
Svrha pravljenja komposta od ostataka đubreta jeste ta da isti posle možete koristiti umesto organskog đubriva. Važno je znati da ovakav kompost nema neprijatan miris, a ceo proces razgradnje će se obaviti prirodno uz pomoć bakterija i gljivica koje već žive u zemlji.
Reckliranje bio otpada može da se obavi na najjednostavniji mogući način, a ukoliko niste znali kompostiranje zapravo predstavlja najstariji oblik reckliranja ovakve vrste otpada. Šta vam je potrebno za kompost:
-bio otpad;
-stalno prisustvo vlage;
-kiseonik;
-temperatura između 20 i 25 stepeni.
Kao što i sami vidite, kompostiranje se zamalo obavlja samo od sebe, a pošto je potrebna i određena temperatura kako bismo bio otpad pretvorili u đubrivo koje ćemo posle koristiti za nešto drugo, na primer - za sadnju cveća, proleće je idealan period za recikliranje otpada.
Važno je znati i šta sve sme da bude deo komposta. Ove namirnice smete da koristite prilikom bio razgradnje:
-ostaci voća i povrća,
-ljuske jaja, ostaci čaja i kafe;
-pokošena trava, ostaci biljaka i cveća;
-lišće, grančice, slama...;
-ostaci drveta, papira i kartona.
Ove stvari ne bi trebale da budu deo vašeg komposta:
-meso, riba i mlečni proizvodi;
-guma, pepeo, obojeno i lakirano drvo;
-masnoće i ulja;
-izmeti domaćih životinja i kućnih ljubimaca;
-lišće oraha;
-novinski papir, obojani papir, cigarete.
