28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu
Statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje crne rezultate, odnosno vidi se da žrtve na radnom mestu su u proseku na dva miliona godišnje. Pored toga, moramo se osvrnuti i na broj nesreća na radu koji ne završava smrtnim ishodom, ali svakako nanosi lakše ili teže fizičke povrede pojedincu koje neminovno srozavaju svakodnevni kvalitet života.
Statistika pokazuje da su povrede na poslu na godišnjem nivou u neverovatnom broju od više od 260 miliona ljudi. Svakog dana na poslu širom planete umre oko 6300 ljudi.
Kako bi se omogućili bezbedni uslovi na radu, u našoj zemlji su propisani određeni standardi koje bi poslodavci odnosno kompanije morali da ispunjavaju. Pre svega, na radnom mestu i u okolini posla treba da budu sprovedene bezbednosne mere i protokoli od strane samog poslodavca. Važno je napomenuti da je pored propisa i obaveza uvedena i odgovornost osobe koja daje posao pojedincu, što znači da se propusti ne bi smeli tolerisati. Iz tog razloga, postoje i zakonske kazne kod kršenja bezbednosnih uslova za rad.
U Republici Srbija, 2019. godina je posebno istaknuta kako bismo se osvrnuli na crnu statistiku vezanu za zdravlje i bezbednost na poslu, te shvatili važnost i aktuelnost ove teme. Zapravo, tema bezbednosti na radu bi trebala da bude svakodnevno pominjana, kako bi se na sve moguće načine povećala mogućnost za izmenom i sprovođenjem potrebnih protokola.
Plan aktivnosti koji dolazi od Ministarstva rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike tvrdi da se uslovi konstantno poboljšavaju, kako bi se na kraju baš svakom pojedincu moglo omogućiti da radi u okruženju koje će biti optimalno kako za njegovo fizičko, tako i za psihičko stanje.
Upravo smo spomenuli još jedan važan aspekt zaštite na radu o kojem se ipak nedovoljno govori. Pored smrtnih žrtava, kao i fizičkih povreda, ne smemo zaboraviti niti na psihičku torturu na određenim radnim položajima, koje u širem aspektu nazivamo mobing. Mobing na poslu može da bude psihički i ekonomski, a u najvećem broju slučajeva prijavljivani su mobinzi seksualnog tipa, bilo fizičkog bilo psihičkog oblika.
Ucene su takođe problematična pojava koja može da otežava život radnika, a ne smemo zaboraviti niti na problematiku rada na crno. Da li je pojedinac koji je nevidljiv za sistem zaštićen na načine koje propagira Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike?
Zaštita na radu obuhvata različite kategorije, a to bi pre svega bile tehnička, zdravstvena, pravna, psihološka, te pedagoška osnova. Hajde da se osvrnemo na neke od tačaka koje podrazumevaju osiguranje bezbednosti i zdravlja na poslu:
Član 13., st. 1:
Poslodavac je odgovoran za organizovanje i sprovođenje zaštite na radu u svim delovima organizacije i u svim radnim procesima.
Član 19., st. 1:
Poslodavac koji zapošljava do 50 radnika može poslove zaštite na radu obavljati sam pod uslovom da nema zaposlenog radnika s potrebnim znanjima i sposobnostima za sprovođenje aktivnosti zaštite na radu...
Ukoliko postoji više od 50 zaposlenih, važno je da postoji i dovoljan broj osoba koje bi nadgledale da li se bezbednosni uslovi osiguravaju, sprovode, te poštuju.
Važno je podsetiti se i da uslovi zdravlja i bezbednosti na radu nisu isti za sve nas, iz razloga što postoje osobe koje već od ranije imaju određene zdravstvene probleme. Kako zaštiti posebno osetljivu populaciju? Ako gledamo iz demokratskog ugla, poslodavac je dužan da svakom pojedincu stvori onakve uslove koji bi individualno ispunjavali zdravstvenu bezbednost na poslu.
Procena rizika je takođe od krucijalne važnosti, a ona bi svakako predstavljala možda i prvi korak u izradi plana bezbednosnih uslova na radu. Osposobljavanje radnika takođe ne smemo zaboraviti, a smatramo da je važno da svi zaposleni budu informisani o bezbednom ponašanju koje i sami treba da kontrolišu.
Radni okoliš bi bio još jedna stavka koju bi trebalo spomenuti, a pod bezbednim radnim okolišem moramo da razmislimo i o buci, svetlu, kao i potencijalnim štetnim hemijskim supstancama.
Na kraju, svaka kompanija bi trebala da ima i izrađen plan o bezbednosnoj evakuaciji u slučaju nastanka opasnosti po zdravlje i bezbednost radnika u objektu. Pružanje prve pomoći bi trebalo da bude nešto što baš svaki pojedinac zna i ume da primeni, a posebno u hitnim slučajevima nesreće na radu.
Redovni zdravstveni pregledi radnika, odnosno omogućavanje sistematskih pregleda ne bi trebalo da bude pod upitnikom.
