Kada ženi treba odmor za potpuno punjenje "baterija"
Alarm zvoni u 05:30. O ne, zar već? Pa malopre sam zatvorila oči. Dobro, dobro, barem je danas četvrtak, izdržaću već nekako do vikenda, a tada ću odmoriti (nadam se). Ustajem iz kreveta, pa znate ono redom - u jednoj ruci držim šolju sa kafom, na jedno oko gledam gde koračam, a kroz drugo mi duša spava.
Sin hoće doručak, pa zar je već gladan? Žurim da sve spremim, šminkam se nabrzinu, podsećam muža da nije poneo novčanik. Misli su mi na 100 strana. Sedam u kola, jurim do zabavišta kako bih ostavila klinca, pa ću odmah produžiti na posao.
Nisam doručkovala, ma nema veze, popiću već još jednu kafu na nekoj pauzi, ako je bude...
Stižem na posao, kolega mi javlja da je koleginica pozitivna na korona virus, pa ću danas morati i nju da menjam. Duplo obaveza dakle, pa dobro, u redu... No, šta je sa njom? Kako je? Hoće li biti dobro? 100 misli mi se vrzma po glavi, a nijedna nije vezana za koji karmin odabrati sutra ili kakve klizaljke kupiti.
Najzad će pauza, sad ću nešto prezalogajiti. Stiže mi poruka da je jednom klijentu potrebno hitno rešenje, da odmah siđem dole u kancelariju. U redu, pauze su ionako precenjene, kome uopšte treba odmor ili hrana, zar ne?
Posao se završava, odlično, mogu opet da sednem u kola i psujem u sebi dok prolazim kroz gradsku gužvu. Gužva, gužva, nervoza... Gledam prolaznike, niko se ne osmehuje. Svuda vlada strah i netrpeljivost.
Kupim dete iz zabavišta, zovem muža, pitam jel treba nešto iz radnje. Pala je nabavka, sada sve to treba odneti na 3.sprat. Kada li će popraviti ovaj lift u zgradi?
Dolazim kući sa detetom, skidam štikle, noge me stvarno ''ubijaju''. Ko je uopšte i izmislio ovaj dres kod? Zvoni mi telefon 100 puta, 200 notifikacija - to mora da je čuvena Viber grupa, pod nazivom mlađa vaspitna grupa gde i vaspitačice i deca uglavnom ostavljaju više stikera nego što zapravo polemišu o stvarima koje me interesuju.
Da, da, svega mi je dosta! Veš je na sve strane, sudopera puna. Zašto nisam kupila sudomašinu od prošle ušteđevine? Sada je više ni nema, a i ko zna kada će je i da li će je uopšte biti. Sve je poskupelo. A evo je i jedna nova bora na čelu... A kako i neće, kada se ovoliko nerviram oko svega.
Da li ćemo svi ostati zdravi? Hoćemo li dobiti otkaze? Zašto smo propustili ratu za kredit? Da li se kamata opet podigla? Jedva čekam da legnem u krevet, pa da sve to opet iznova sutra radim...
Da li ste se i Vi pronašli u ovoj priči? Priča je fiktivna, ali je vrlo realistična, i predstavlja prosečan dan jedne žene. Dama iz teksta zapravo vapi za odmorom i potpunim punjenjem baterija.
Mi žene dobro znamo kako izgleda idealan odmor - može da traje i 3 dana, ali želimo da tada imamo sve na gotovo, doručak, ručak i večeru, a ne želimo da razmislimo niti 1 jedini sekund o vešu i suđu. Treba nam ''turn off''. Želimo da budemo offline!
Naša ideja za takav odmor su vikend odmori. Napunite svoje baterije. Zaslužile ste. Niste neuništive. Volite sebe. Usporite, dišite...
