Zašto žene trpe fizičko i psihičko maltretiranje i nasilje?

Nažalost, čak i u 21. veku kada svi govore o jednakosti polova i pravima žena, mi smo i dalje svedoci porodičnog nasilja. Kada god upalite vesti ili uzmete da čitate dnevnu štampu, možete videti da je ovo gotovo svakodnevna pojava.

No, zašto žene to dopuštaju? Pitate li se i Vi isto? U ovom članku, sagledaćmo zašto žene i dalje trpe fizičko i psihičko zlostavljanje, sa tačke psihologa.
Najčešći razlozi zašto se i u savremenom svetu dešava nasilje usmereno ka ženi su:

1. Naša nemila prošlost. Kada pogledamo kako su žene živele pre samo 100 godina, shvatićemo da su njihovi uslovi života, kao i prava, bili poražavajuči. Naravno, uzmite u obzir da mi ovde ne globalizujemo i govorimo kako su živele i žive SVE žene, već je tema usmerena na fizičko i psihičko zlostavljanje od strane okoline, a najčešće partnera. Dakle, žene su decenijama, da ne kažemo vekovima, naučile da budu potčinjene. U mnogim ruralnim sredinama ćete i dalje sretati fizičko nasilje od strane muškarca ka ženi kao potpuno normalnu pojavu. Znate kako to ide:"I moja baba je isto tako živela". "Tako se živelo". "Psihički me maltretira, ali me barem ne tuče". Ovakve izjave su nažalost i dalje dosta česte u ruralnim sredinama gde žena nema svoja prava, kao i dostupne informacije koje bi joj otvorile vidike, te je često i neobrazovana.

2. Materijalna nesigurnost. I dalje smo na toj temi, mnoge žene finansijki ovise o svojim muževima. Smatraju da iz tog razloga moraju da trpe nasilnika, jer ih "on izdržava". U mnogim slučajevima, muškarac koji je nasilnik je često i psihopata, te ne dozvoljava ženi da materijalno privređuje - držeći je pod svojom potpunom kontrolom, da ne može da ga napusti.

3. Strah. Kome da kažete ako Vas neko zlostavlja? Svi govore kako se treba obratiti policiji, zaštitnim kućama, medijima, ili pak bližnjima. Nažalost, u mnogim slučajevima, čini se da čak i kada se žene obrate za pomoć, budu u potpunosti ignorisane. Slične situacije ste mogli da vidite u medijima i u skorije vreme. Sve to obeshrabruje žene. Tu se javlja strah, jer ako se žena obrati za pomoć i prijavi nasilnika, a nadležne institucije se ne odazovu - ona rizikuje da bude zlostavljana na još veće i gore načine, jer ostaje da živi sa nasilnikom.

4. Sramota i osuda okoline. Mnoge žene koje su žrtve nasilja osećaju sramotu zbog onoga što proživljavaju. Iako je nama sa objektivnog stanovišta lako reći da tu nema mesta sramoti, trebamo uzeti u obzir sve faktore i osećaje kroz koje žrtva prolazi. Ne žele da ih okolina etiketira, čak se i boje da će ih optužiti da su one same prouzrokovale takvo ponašanje od strane nasilnika.

5. Nizak nivo samopouzdanja. Žene koje su odmalena omalovažavane od strane svoje porodice, a pogotovo od strane oca, često misle da možda i zaslužuju da trpe fizičko i psihičko nasilje.

Uzmite u obzir da smo ovde uglavnom pričali o nasilju u porodici, ali i u vezama. No, nasilje nad ženama, a posebno psihičko, se često dešava i na poslu.
Nemojte trpeti nikakav oblik fizičkog ili psihičkog nasilja. Obratite se sigurnoj kući, i zapamtite SOS broj 0800 100 007. Poziv je besplatan, poverljiv, a može biti i anoniman ukoliko to želite.

Rešenje uvek postoji!