Kako će veštačka inteligencija uticati na budućnost obrazovanja?

Promene su neminovne, a za sada se ne čini da idu na dobro.

U jednoj od prethodnih članaka smo već pisali o četbotu, odnosno aplikaciji veštačke inteligencije – Chat GPT . Pored toga, obećali smo vam da ćemo napisati i članak na temu veštačke inteligencije i budućnosti obrazovanja. Daćemo kritički osvrt iz ugla jednog pedagoga.
 

Pored toga što već znamo da će veštačka inteligencija već za deceniju, a možda čak i za nekoliko godina zameniti mnoge poslove, moramo da sagledamo kakve će posledice promena uloge učitelja i nastavnika ostaviti po obrazovni sistem.

Spekuliše se da će deca moći sama da uče preko računara, uz veštačku inteligenciju, ali pitanje glasi da li veštačka inteligencija može da nauči decu empatiji i moralu? Pored toga, vrlo dobro znamo da deca od odraslih uče putem gledanja, tj.putem modela, a ne usvajaju samo ono što im se govori, predstavlja i plasira.
 

Ako roboti zamene nastavnike i učitelje, kako će se deca učiti socijalizaciji, razvijati socijalne veštine i uopšteno socijalnu i emotivnu inteligenciju? Poznato je da ima više vrsta inteligencije, a mnogi od njih se i razvijaju kroz ljudsku interakciju. 

I sami naučnici su zabrinuti u kojem će se zaista smeru razvijati veštačka inteligencije. Zabrinuti su čak i oni koji rade na razvoju iste, jer i dalje nisu sigurni kakve sve domene veštačka inteligencija, odnosno robot može da dosegne.

Trenutno opštepopularni četbot može da se koristi i u obrazovane svrhe, nažalost za sada se sigurno uglavnom više zloupotrebljava. Navodi se kako profesori nisu sposobni da razlikuju radove koje je napravio četbot, od onih koje su napravili učenici.

Čini se da je četbot zaista odličan učenik, odnosno da piše takve sastave i radove koji uvek dobijaju petice. Da li će se deca dodatno ulenjiti, pa će svaki odgovor dobijati na gotovo?

Od početka interneta, čini se da se mašta zaista smanjila, a kreativna strana polako ugasila.

Ovaj članak nije prevashodno usmeren na kritiku četbota, jer isti zaista može da se koristi i u dobre svrhe, te da pomogne pojedincu, odnosno da ga podstakne da napravi još bolji rad. Naša zapažanja su za sada takva da će deca pre koristiti prečice u ovom vidu, umesto da se dodatno inspirišu – svakako, čast izuzecima.

Postoji velika šansa da budućnost obrazovanja krene u smeru sticanja znanja za upravljanjem takvim naprednim tehnologijama. Era traganja za znanjem je prošla – znanje je nadomak ruke, samo je potrebno da ga zatražite. No, pitanje glasi – da li je to znanje pravo? Da li smo u eri zatrpanosti informacijama koje nemaju mnogo koristi, odnosno koje pojedinac ne usvaja, već ih preuzme, iskoristi, a vrlo brzo i zaboravi...