Moda i ljudi...
Neki ljudi modi pridaju velik značaj, dok se drugi apsolutno ne obaziru na trendove, te stil oblačenja prilagođavaju svakodnevnom životu.
Sigurni smo da ste primetili da postoje 2 tipa ljudi što se tiče mode - jedni vole da prate modne trendove, brinu se o svom izgledu, uklapaju određene modne komade i slično, dok drugima to ne samo da ne predstavlja užitak, već im je i potpuna obaveza, te na odeću gledaju samo kao na "nužno zlo", odnosno žele da se uklopi sa njihovim osećajima, namenom, ili životnim stilom.
Zanimljivo je spomenuti da je odrađeno istraživanje koje je pokazalo kako način oblačenja utiče na celokupno zdravlje ljudi. Pokazalo se da se ljudi koji se oblače jednostavno i praktično, te ne pridaju preteranu pažnju modi i trendovima, zapravo osećaju samouverenijima i srećnijima.
Bitno je dodati i to da se ljudi uopšteno ne opterećuju sa odećom, odnosno načinom odevanja, što ne mora nužno da znači da ih moda ne opterećuje - ljudi se oblače u skladu sa svojim osećanjima, ličnošću, kao i životnim stilom. Pokazalo se kako je ovo veoma primetno u Skandinavskim zemljama.
Nije tajna ni da mnoge žene zaista uživaju u modi i ona uveliko utiče na njihove živote - ako pitate mnoge dame koje opsesivno prate modne trendove i ulažu mnogo truda i vremena u svoj izgled i stil, one će vam ili reći da je to stil života, ili možda sve doživljavaju kao svoj hobi, a mnoge i kao rad na sebi, koji je poželjan i opšte prihvaćen.
Moda je oduvek delovala na nas na mnogim sferama i etapama - umela je da nas podeli na staleže, da nas prikaže boljima ili gorima nego što jesmo, kao i da umesto nas ostavi taj čuveni prvi utisak.
Od čuvenog denima, preko kožnih jakni, kariranih košulja, malih crnih haljina, večnih bež salonki, te klač torbica, potrebno je da se nekada zapitamo i kako moda utiče na ekosistem.
Mnogi se začude kada čuju da moda uveliko utiče na uništenje eko sistema i prirode, a zapravo je reč o brzoj modi, kao i hiper produkciji.
Brza moda je planetarni problem, a reč je o proizvodnji materijala veoma niskog kvaliteta, ali i po niskim, odnosno pristupačnim cenama. Pritisak da budemo lepi, sređeni, te u trendu uzima svoj danak - čini nam se da danas barem svako može da isprati trendove, ako to i želi, jer se mogu naći jeftinije verzije najtraženijih trendi modela odeće. Pored toga, tu su i kopije koje ne izgledaju tako loše kao nekada. Nažalost, najveći problem jeste uticaj brze mode na prirodu.
Da li možete da verujete da brendovi na godišnjem nivou uglavnom imaju oko 52 mikrosezone? Da, dobro ste pročitali. Samim tim, masovna proizvodnja zahteva i masovnu kupovinu, a konstantno plasiranje novih proizvoda će naterati kupce da se vraćaju u te prodavnice kako bi proverili da li je izašlo nešto novo - i naravno, uvek jeste. Mnogi odeću bacaju već posle samo 8 nošenja, bilo zbog činjenice da se već pohabala zbog veoma niskog kvaliteta, ili zbog činjenice da kupe nove odevne predmete, a stari im dosade.
Na primer, dobro je znati činjenicu kako je za samo jednu pamučnu majicu potrebno oko 2,700 litara vode. Pesticida i insekticidi koji se koriste takođe uveliko utiču na naš ekosistem.
Hiperprodukcija nije problem samo zbog lošeg kvaliteta proizvoda, već i zbog sve gorih uslova jeftine radne snage, o čemu bismo takođe trebali misliti.
