Vaskrs - običaji kod Srba
Uskrs ili Vaskrs najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Po hrišćanskim verovanju, to se desilo trećeg dana njegove smtri, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.
Iako se običaji i verovanja mogu razlikovati kod katolika i pravoslavaca, te su se mnogi običaji i verovanja i menjali i gubili kroz vreme, mi smo se potrudili da sjedinimo sve ono što je važno za našu tradiciju.
Još je Vuk Karadžić u svom "Riječniku" Uskrs nazvao Vaskrsenije.
Praznici koji prethode Vaskrsu i uvek se obeležavaju nedelju dana ranije jesu Lazareva Subota, odnosno Vrbica i Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju časnog posta). Kod nas je za Vrbicu običaj da se ujutro beru vrbove grančice i nose u crkvu gde se osveštaju. Jedna od njih se uvek čuva, tokom cele godine, a stavlja se pored ikone. Na Vrbicu se takođe prave venčići za glavu koji se uobičajeno stavljaju deci, no i poneko stariji voli da ih ponese. Kod nas, ovaj praznik je u suštini prihvaćen kao dečiji praznik, kada se deca vode u crkvu i kupuju im se zvončići. Porta crkve je tada prepuna razdragane dece koja se veselo igraju. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.
Odmah u nedelju se praznuju i Cveti, a to je dan kada je Isus ušao u Jerusalim. Tamo ga je dočekalo mnogo naroda koji su mahali maslinovim grančicama. Veruje se da je baš na taj dan Isus iscelio mnoge bolesne, pa i osakaćene.
U narodu se sedmica koja prethodi Vaskrsu i praznicima takođe naziva i cvetna nedelja. Ovo je ujedno i najbolji period da radite bilo šta oko cveća, što bi moglo da simbolizira da će cela godina biti cvetna i bujna.
Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica u kojoj se slavi uspomena na stradanje Gospoda Isusa Hrista.
Veliki četvrtak predstavlja dan na koji se Isus sa svojim učenicima vratio u Jerusalim, gde se kasnije odvila i čuvena Tajna večera. Isus je tada ustanovio i Svetu Tajnu Pričešća, govoreći: “Uzmite, jedite; ovo je telo moje…”
Veliki petak
Na ovaj veliki dan se podsećamo na Hristovo raspeće. Na Veliki petak zvona ne zvone jer se ovaj dan smatra najtužnijim. Svetlo u crkvama je prigušenije, dok narod izbegava da sluša muziku. Sveštenici nose crne odore, a liturgija se ne služi.
U pravoslavnim hramovima na Veliki petak u popodnevnim časovima iznosi se platno, poznato i kao plaštanica. Na istom je prikazano Isusovo polaganje u grob. Vernici po običaju celivaju plaštenicu sve do Vaskrsa. Mesto plaštenice je ispred oltara, a ona se stavlja na ukrašen sto. Neka sela u Srbiji su sačuvala običaj da se vernici provlače ispod tog stola, a oni koji se odluče da to učine, mogu da zamisle neku želju uz molitvu i ista će im biti ispunjena.
Na Veliki petak ne bi trebalo ništa jesti sve do iznošenja plaštenice,jer je to dan strogog posta. Ukoliko ste se pak odlučili da vam je to previše, onda se podsetite da je post svakako obavezan. Širom sveta, kod vernika koji slave Uskrs, pa tako i kod nas pravoslavaca, poznat je i običaj darivanja jajima.
Zašto baš jaje?
Sigurni smo da ste se zapitali zašto je simbolika jaja na Vaskrs toliko snažna. Jaje zapravo simboliše prirodni ciklus obnavljanja života, ali i same prirode. Crveno jaje je oduvek sa sobom nosilo snažnu simboliku, a vezujemo ga za radost. Ukoliko darujete ili primate crveno jaje, to znači da darujete i primate radost. Crveno jaje se često poklanja i deci, kako bi bila zdrava, snažna i rumena.
Vaskršnja jaja se tradicionalno farbaju na Veliki petak, a to uglavnom radi domaćica. Inače, na Veliki petak ne bi trebalo ništa drugo ni raditi. Kada se prvo jaje oboji, ono se ne dira, već ostaje u kući do sledećeg Velikog petka. Prvo obojano jaje nazivamo i čuvarkuća.
No, odakle potiče simbolika jaja i Vaskrsa? Navodi se da Marija Magdalena Mironosica pri putovanju u Rim bila u poseti caru Tiberiju. Razlog njenog putovanja bilo je propovedanje Jevanđelja. Marija Magdalena je caru poklonila crveno jaje, a pozdravila ga je sa "Hristos Vaskrse". Pored već navedene simbolike za crvenu boju, Mironosica je sa crvenim jajetom htela da prikaže Hristovo stradanje i prolivenu krv, te da nas podseti kako nema vaskrsenja bez smrti.
Vaskrs
Na dan Vaskrsa, pravoslavni hramovi označavaju početak velikog hrišćanskog praznika sa dugom zvonjavom zvona. Domaćin kuće, sa svojom decom, odlazi u crkvu, a sve koje sreće pozdravlja sa rečima "Hristos Vaskrse!", dok mu oni odgovaraju "Vaistinu Vaskrse"!
Pri povratku u svoj dom, domaćin kuće će zapaliti sveću, zatim uzeti kadionicu i tamjan, te kaditi sve one koji su u toku molitve. Nakon toga, predaće kadionicu i tamjan mlađem ukućanu čija je obaveza da okadi celu kuću. Zajednička molitva je obavezna, a ukoliko neko iz topa zna da otpeva vaskršnji tropar, to će i učiniti.
Činija sa ofarbanim jajima stoji na stolu. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a zatim i svi ostali. Sledi tucanje jajima i borba čije je jaje jače, u čemu najviše uživaju deca. Pre jedenja bilo čega, poželjno je da se prvo pojede farbano jaje.
Vaskrs uvek pada u nedelju, jedino se datum menja. U Sremu, na primer, i dalje postoji običaj gde manja deca obilaze komšiluk sa korpicama, u nadi da će na poklon dobiti pokoje jaje ili slatkiš.
Naši stari su verovali da na Vaskrs uvek treba odvojiti nešto od hrane koja se spremala i dati onima koji su slabijeg materijalnog stanja.
Pobusani ponedeljak
Ovaj dan predstavlja prvi ponedeljak nakon Vaskrsa. Poželjno je da se ode na groblje, kako bi se pobusali grobovi pokojnih srodnika sa zelenom travom. Simbolika ovog dana je veza sa mrtvim precima. Nose se i farbana jaja, koja se posle poklanjaju sirotinji. Pobusani ponedeljak je zapravo vrlo sličan Zadušnicama.
Još neke zanimljivosti vezane za običaje tokom Vaskrsa
-Poželjno je da ustanete rano, ali da ne idete na spavanje pre ponoći. Ukoliko ne ispoštujete ovaj običaj, verovalo se da će osoba biti pospana tokom cele godine.
-Jutarnje umivanje. Jutarnji ritual umivanja na Vaskrs se čini sa vodom u kojoj je crveno jaje, dren, zdravac i bosiljak.
-Đurđevdan. Ako bi se desilo da Vaskrs padne na Đurđevdan, preporučuje se da se ne jede jagnjeće meso.
-Deca traže skrivene slatkiše po domu i dvorištu.
-Na pobusani ponedeljak, možete da ostavite jedno razbijeno crveno jaje na svojoj njivi kako bi ona tokom naredne godine bila plodna.
-U istočnoj Srbiji i Vojvodini na Vaskrs se mese i nešto drugačiji hlebovi, a poznat je i hleb - kovržanjak, koji zapravo predstavlja lepinju u koju se stavlja jedno celo jaje. Ljudi koji praktikuju i ovaj običaj lepinju najčešće dele sa prijateljima.
-U nekim sremskim selima, narod ima običaj da sa sveštenikom nosi krst oko sela.
-Tradicionalno, za Vaskrs se mesi pogača koja je ukrašena pletenicama. Ista ima i udubljenja u koja se umeću jaja.
