Tradicionalni srpski običaji na Nikoljdan
Praznik Svetog Nikole se smatra danom čuda, a evo koje običaje naš narod praktikuje vekovima unazad.
Sveti Nikola Čudotvorac živeo je u 4. veku i u narodu je bio poznat kao neko ko je uvek hteo da pomogne. Krišom bi davao novac ljudima, a nikada ne bi očekivao nešto zauzvrat.
Na praznik Svetog Nikole slavimo najveću srpsku slavu, a Nikola je kao svetitelj i čudotvorac prihvaćen i slavljen u celom hrišćanskom svetu.
Na ovaj dan, mnoga čuda su moguća, a veruje se da su mošti Svetog Nikole u stanju da izleče bolesnike. O Svetom Nikoli postoje razne priče - zapisi kažu kako je svetitelj spašavao i nasukane brodove, a slavljen je i kao zaštitnik pomoraca.
Otkrivamo koji se zanimljivi običaji praktikuju na ovaj dan, odnosno koje stvari ne biste trebali da radite na Nikoljdan:
1. Zaboravite na kućne poslove. Običaj kaže da danas nikako ne bi trebalo da perete veš, kao niti da spremate kuću, čistite, te obavljate neke druge kućne poslove.
*Veruje se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom. Na dan Svetog Nikole se obeležava i manastirska, odnosno krovna slava - slava Srpske patrijaršije.
2. Kolač. Neki krajevi naše zemlje, ponajviše južni, zadržali su običaj da za Svetog Nikolu prave šareni kolač koji se posle ukrašava sa simbolima ptica, napravljenih od testa. Potrebno je da se ovaj poseban šareni kolač prelije vinom i osvešta od strane sveštenika. Kolač se potom daje deci, koja prilikom jedenja istog treba da sede na drvetu. Veruje se da će deca tako biti i ostati zdrava i vesela, i tokom naredne godine.
*Pored toga što je praznik Svetog Nikole posna slava, naziva se još i vodena - iz razloga kojeg smo već pomenuli, Čudotvorac je zaštitnik mornara, ribara i splavara.
3. Darivanje dece. Sveti Nikola je i zaštitnik dece, pa se na Nikoljdan praktikuje i darivanje dece. Pokloni ne moraju da budu veliki, već simbolični.
4. Zasadite pšenicu. Običaj je i da se sadi pšenica koja bi trebala da izraste do Božića.
