- Kultura
- 02. 04. 2024.
Svetski dan autizma - 02.04.2024.
Cilj obeležavanja Svetskog dana autizma je pre svega povećanje razumevanja osoba sa autizmom, kao i onoga kroz šta njihove porodice prolaze. Kada nekoga razumemo, te mu damo podršku, tek onda možemo da pređemo na konkretnije korake pomoći.
U jednom od prethodnih članaka na našem portalu smo vas obavestili o održavanju Nedelje autizma, a Svetski dan autizma se takođe obeležava u okviru ove nedelje, odnosno 02. aprila.
Autizam, odnosno poremećaj autističnog spektra odnosi se na različite poremećaje najpre u socijalnim veštinama i komunikaciji. Karakteristično je i ponašanje koje se ponavlja, promene u neverbalnom načinu komunikacije, kao i govoru.
Mnogi nisu svesni da načini na koje osobe sa autizmom uče variraju od visokokvalifikovanih, pa sve do veoma ozbiljnih izazova, kako za roditelje autistične dece, tako i za njihovu okolinu.
Deca sa autizmom drugačije percipiraju određene stvari, te na svoj način pristupaju rešavanju problema.
U najvećem broju slučajeva, jasni znakovi autizma će se pojaviti između 2. i 3. godine detetovog života. Ono što treba da znamo jeste činjenica da sama dijagnoza autizma ili spektra ne mora da znači da će detetu trebati kompletna podrška. Neke osobe sa autizmom mogu da žive potpuno nezavisno, dok će drugima trebati veća podrška i nadzor.
Iako se znakovi autizma najčešće javljaju u već navedenom periodu, stručnjaci tvrde da bi autizam mogao da se otkrije već sa navršenih 18 meseci života deteta, dok se kod drugih može otkriti i dosta kasno u životu.
Genetika igra važnu ulogu u nasleđivanju autizma, a postoje i neki drugi faktori koji bi mogli da budu okidač. Na primer, i godine roditelja igraju dosta veliku ulogu, kao i komplikacije tokom trudnoće i porođaja. Nedonoščad, višeplodne trudnoće, kao i deca rođena iz trudnoća koja nisu imala razmak od godinu dana mogu da imaju veće šanse za nastanak autizma.
Smanjiti rizik za nastanak autizma kod deteta je moguće već u trudnoći, na primer uzimanjem folne kiseline, kao i izbegavanjem infekcije i redovnim ginekološkim pregledima.
U svakom slučaju, sve navedeno može i ne mora ništa da znači. Svi poznajemo barem jednu osobu koja ima dete sa autizmom, iako nisu postojale nikakve predikcije da će se to desiti.
Sada kada smo se malo upoznali sa činjenicama vezanim za nastanak autizma, hajde da se pozabavimo glavnom temom Svetskog dana autizma, a to je pre svega razumevanje, podrška i pomoć.
Autizam pogađa jednu od 100 osoba, što znači da u Evropi trenutno ima otprilike 5 miliona autističnih ljudi. Pored toga, treba navesti i činjenicu da autizam pogađa i porodocu deteta, što znači da autizam i spektar istog menjaju život gotovo 20 miliona ljudi na našem kontinentu.
Razvijanje servisa podrške osobama sa autizmom svih uzrasta je prekopotrebno. Asistenti koji bi pomagali porodicama, kao i dnevni centri od velike su pomoći za roditelje i decu sa autizmom.
Još jedna od veoma važnih stavki je i sama edukacija, kako zdravstvenih radnika, tako i naše populacije uopšte. Na sreću, tokom Nedelje autizma moći ćemo da prisustvujemo različitim radionicama koji će pomoći ljudima da razumeju autizam i posledice koje isti ostavlja na porodicu i društvo.
Osmišljavanje srednjoškolskih programa, kao i viših stepena obrazovanja za autistične ljude bi doprineo inkluziji, kao i njihovoj društvenoj funkciji, a najpre samom podizanju kvaliteta života. Omogućavanje pristupa tržištu rada je verovatno jedna od najvažnijih stavki kada govorimo o pružanju prave pomoći osobama sa autizmom.
Veliki broj roditelja dece sa autizmom navode da se osećaju isključeno, te da su nevidiljivi za društvo. Verujemo da se sistemski mnogo toga može promeniti i uraditi.
Po vama, koja je najvažnija promena koja treba da se donese kako bi se pomoglo osobama sa autizmom i njihovim porodicama?
Prethodni članak
Sledeći članak
Traži
Najnoviji članci
Kako i zašto pun mesec utiče na ljude?
- Psihologija
- 08. 11. 2024.
Kako izgleda tipičan profil preljubnika?
- Veze
- 07. 11. 2024.
Starinski recept - ajnpren supa
- Kuhinja i recepti
- 07. 11. 2024.