Međunarodni praznik rada

Međunarodni praznik rada, odnosno Praznik rada, odnosno Prvi maj je dan kada se iskazuje solidarnost radništvu, kao i dan kada se podsećamo na sva dostignuća koja su postigli različiti radnički pokreti. U nekim zemljama, Međunarodni praznik rada se naziva i Majskim danom, a neminovno nas podseća i na sve žrtve radničkih pokreta koji su se izborili da danas imamo bolja prava nego tada. 

Na Praznik rada se zapravo sećamo 1886. godine kada se desila demonstracija radničkog pokreta u Čikagu. Većina zemalja slavi ovaj dan, a dobro je znati i da je Prvi maj jedan od najrasprostranjenijih praznika širom sveta. Smatramo da to dovoljno govori da se barem po ovom pitanju svi možemo ujediniti, a zatim i razumeti, te na kraju - podržati i solidarisati. 

Kako je izgledala istorija Međunarodnog praznika rada?

Navodi se da je od početka prve industrijske revolucije, kao i same industrijalizacije koja se desila u 19. veku, povećan pritisak na radnike i radnice od strane poslodavaca. Nisu samo male nadnice bile problematične, već i broj dnevnih radnih sati, koji se verovali ili ne penjao čak do broja 18! Većina radnika je radila smene od barem 12 časova.

Iskorištavanje dece u svrhu rada, odnosno radne eskploatacije takođe nije bio stran pojam. Vrlo brzo, ljudi su uvideli da je prevršena svaka mera te su usledili brojni štrajkovi.

Sjedinjene Američke Države su tada imale najveću rastuću industriju, a upravo u toj zemlji su i zabeleženi najveći protesti.

Radnici su tražili bolje uslove rada, pa i samog života. Kao što smo već napomenuli, 1886. godina je ostala upamćena po najvećem radničkom protestu. Naime, skupilo se gotovo više od 40 000 pripadnika radničkog pokreta. Izneli su svoje zahteve: 

                                                            -8 sati rada;

                                                     -8 sati odmora;

                                               -8 sati kulturnog obrazovanja.

Isprva, vlast nije uvidela ozbiljnost ovog masovnog protesta, te su poslali svoje policijske snage kako bi rasterali okupljene demonstrante. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da 6 ljudi ubijeno, a više od 10 je bilo ranjeno. Trojica pripadnika radničkog pokreta su osuđena na dugogodišnju robiju, dok je ih je 5 dočekalo smrtnu kaznu.

1856. godine, 21.04., i australijski klesari u Viktoriji su obustavili obavljanje rada i zatražili podržavanje osmočasovnog pokreta. Zapravo, ovo je bio događaj koji je inspirisao pripadnike radničkog pokreta u Americi. 

U Americi je Praznik rada uspostavljen 1887. godine, ali se održavao u septembru. Bile su potrebne decenije kako bi se radnici sporazumeli sa poslodavcima, a svemu tome je posredovala država. 

Boljševička revolucija je takođe dovela Praznik rada u SSSR. Ni ostale jednopartijske države nisu mogle da pobegnu od obeležavanja ovog praznika. Prvi maj je dan borbe za ljudska prava, a ne samo radna prava, a povezan je i sa političkom borbom protiv autoritarnosti. 

Obeležavanje Prvog maja je uvek praćeno marševima, demonstracijama, kao i različitim akcijama. Danas, na Prvi maj gledamo kao na praznik tokom kojeg se podsećamo da svima treba omogućiti život i standard dostojan življenja. Na Balkanu, tokom Praznika rada uglavnom se gostimo u prirodi ili u krugu porodice.