Kićenje jelke - simbolika i istorijat
Saznajte zanimljive činjenice povodom kićenja jelke za praznike.
Sigurni smo da ste se barem nekada zapitali zašto kitimo jelku? Koje je značenje iste, te kakvu simboliku prikazuje?
Primetili ste da se kićenje jelke tradicionalno obavlja baš u svim državama sveta, bez obzira na religiju, odnosno da li se u istima slavi Božić ili ne.
Ono što okićena jelka pre svega predstavlja jeste simbol prazničnog duha. Neki istorijski stariji spisi navode i kako je kićenje jelke zapravo paganski običaj. U Starom Rimu, verovalo se da na vrhu jelke žive duhovi šume, koje bi onda ukrasima darivali, kako bi imali srećnu godinu.
Početak Nove godine se u Rimu takođe obeležavao tako što bi se mlade jelke sekle i odnosile u kuće, označavajući početak jedne nove godine. Ustvari, kada malo bolje razmislite, sigurno su se nadali proleću, a mlado drveće bi označavalo novi početak, te novi život. Zime su bile teške, pa im je trebao podsetnik kako će zima uskoro proći, te će najzad opet stići proleće i novo rađanje života.
Jedna hrišćanska legenda takođe navodi svoju priču o poreklu kićenja jelke. Tvrdi se da je ispred pećine gde je rođen Isus Hrist bilo 3 zimzelena drveta. Reč je o boru, jeli i kedrovom drvetu. Sva tri drvca su okićena, kako bi se darivao mesija. I dok je bor imao šišarke, kedrovom drvo mirišljave iglice, jela nije imala ništa, te je zaplakala. Tada je darivana od strane anđela.
Iz tog razloga, i dan danas mnoge porodice stavljaju zvezdu na vrh jelke, koja može da se objasni i preko simbolike navedene priče.
Ako pogledamo istorijske dokaze, pored nekih mitova koje smo već ispričali o Rimu, prvo kićenje jelke dolazi iz Nemačke, iz 16. veka. Tada se jelka tradicionalno kitila, odnosno ukrašavala jabukama. Jelka se kitila i kolačima i različitim slatkišima, a to su uglavnom činila deca.
U Beču, 1816. godine, princeza Henrijeta je donela običaj kićenja jelke, a u Engleskoj je prva jelka okićena 1841. U Aziji, jelka je počela da se kiti u 19. i 20. veku.
Kod pravoslavaca, badnjak je bio taj koji je predstavljao simbol i ritual Božića, dok se kićenje jelke više vezivalo za zapadne i katoličko-protestanske kulture. Ipak, običaj je zaživeo i kod nas. Badnjak je svoje značenje ponajviše izgubio kada su komunisti došli na vlast u SFRJ.
