10. Decembar - Međunarodni dan ljudskih prava
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1950. godine ustanovila da će 10.12. predstavljati Međunarodni dan ljudskih prava. Cilj ovog svetskog dana je jasan, a on je prvobitno obuhvatao skretanje pažnje na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja je potpisana pre proglašenja Međunarodnog dana ljudskih prava.
U gotovo svim država sveta održavaju se kulturni događaji sa bogatim sadržajima vezanim za ljudska prava, a ne treba zaboraviti niti različite političke konferencije, kao i sastanke, koji će takođe biti usmereni na ovu temu.
Dodeljivanje nagrada UN-a u oblastima ljudskih prava, kao i Nobelove nagrade za mir, takođe se ceremonijalno dodeljuju na ovaj važan dan.
Nešto o Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima...
Prava koja su garantovana ljudima po rođenju usvojena su od Generalne skupštine UN-a. Ova deklaracija sastoji se od 30 članaka, a takođe je predstavljala prvu kariku u kreiranju Međunarodnog zakona o ljudskim pravima.
Ograničavanje ponašanja države prema pojedincu, kao i apelovanje državi da poštuje prava građana shodno obavezama su svakako neki od glavnih koraka koje je UN-ova deklaracija o ljudskim pravila donela svima nama.
Šta su zapravo ljudska prava?
Iako pojam pravo vrlo često koristimo, znamo li šta sve obuhvata? Ljudska prava su skup prava koja treba da važe za sve ljude na planeti, a ona su uvek univerzalna i nedeljiva. Ljudska prava su takođe međuzavisna i neotuđiva. Na primer, svi treba da imamo pravo na slobodno kretanje i izražavanje, kao i pravo na zdravlje, pa i mirno okupljanje.
Imamo li mi zaista ta prava, ili su ona i dalje na papiru? Ljudi širom sveta tvrde da imaju osećaj da se njihova prava krše na gotovo svakom koraku. Situacija se dodatno pogoršala od početka pandemije korona virusa.
Samo u 2020. godini, statistika kaže da su bila ugrožena prava na zdravlje , u 18% slučajeva, pravo na sloboda kretanja - 18%, te slobodu informisanja i medija - 16%.
U 2019. godini, najugroženija prava su bila u oblastima rada, slobode govora, kao i prava na dostojanstven život.
Ljudska prava se dele u nekoliko grupa, a to su građanska prava, politička, ekonomska, socijalna, kao i kulturna prava. Osnovno pravo je pravo na život, a zatim i na rad, obrazovanje, jednakost pred zakonom, pravo na privatnost i tako dalje.
Kome da se obratimo ako smatramo da su naša ljudska prava ugrožena?
Navodi se da su za to zaduženi nadležni organi, kao i institucije jedne države, u našem slučaju Srbije. Nezavisne institucije bi bile te koje sprovode ostvarenje ljudskih prava, a postupci se odvijaju pred sudom, ali i u postupcima Zaštitnika građana, kao i kod Poverenika za zaštitu privatnosti.
U našoj državi su trenutno aktuelni protesti, a mnogo ljudi tvrdi da im je ugroženo pravo na zdravu sredinu, kao i slobodno izražavanje i kretanje. Iako su ljudska prava formalno uređena, mnogi smatraju kako su to i dalje samo slova na papiru.
Ne osećaju se zaštićeno i tvrde da po tom pitanju čak nemaju ni kome da se obrate...
