08. Mart - Međunarodni dan žena
Međunarodni dan žena, odnosno Osmi mart, poseban je dan posvećen baš svim ženama širom sveta. Ovo je naš dan koji predstavlja borbu za ženska prava, dan kada svi treba da se podsete da borba za ženska ljudska prava u sferama ekonomije, politike, kao i socijalne ravnopravnosti mora nastaviti da se odvija do daljnjeg. Punopravna ravnopravnost sa muškarcima je ono što očekujemo od 21. veka.
Kako je sve počelo? Socijalistička stranka Amerike je 1909. godine donela deklaraciju u Sjedinjenim Američkim Državama te obeležila prvi Dan žena. Na isti dan, poginulo je i preko 100 žena u farbici u Njujorku. Navodi se da su radnice bile sprečene da napuste fabriku, jer nisu imale pravo na štrajk i učestvovanje u protestu sa muškarcima.
Kada su ekonomska ekspanzija i industrijalizacija počele da se zahuktavaju, rodila se ideja o pobuni. Važno je podsetiti se da su žene 20.veka uglavnom radile u tekstilnim industrijama, te ostajale na poslu i preko 10 sati dnevno. Naravno, uz obavljanje svih dužnosti oko dece i doma. Radnice su bile u lošim uslovima, a nisu imale pravo na pobunu.
Na sreću, 08.03.1857. godine u Njujorku, radnice tekstilne industrije su se odlučile na štrajk, bez obzira što je do tada ženama bio "zabranjen". 15 000 žena se skupilo te počelo da maršira u protest lošim uslovima, kao i uopšteno nepoštovanju ženskih prava. Samo dva meseca kasnije, žene su osnovale svoj sindikat, kako bi nastavile borbu za ravnopravniji tretman u društvu.
Godinama kasnije, protesti su se ponavljali, a sve do 1909., kada je Osmi mart zvanično usvojen za Međunarodni dan žena i ženskih prava. Prvi dan žena se obeležio na 28. februar.
Prva Međunarodna konferencija žena održana je u organizaciji Socijalističke Internacionale koja se nalazila u Kopenhagenu. Luiz Cic, ondašnje poznata nemačka levičarka, bila je prva da predloži održavanje Međunarodnog dana žena.
Pored nje, pojavila se i Klara Cetkin, koja je u potpunosti realizovala ideju sprovođenja ženskog praznika. Ona je takođe bila levičarka, kao i feministkinja.
Dan žena je promovisao kako ženska prava i ravnopravnost sa muškarcima, tako i pravo na glasanje. Često zaboravljamo da žene dug vremenski period, da ne kažemo više od polovine istorije, nisu imale pravo glasa.
Već 1911. godine, ideja se širi Evropi. Švajcarska, Danska, Austrija, te Nemačka takođe obeležavaju Međunarodni dan žena. Dame su odlučile da protestuju i protiv diskriminacije tokom zapošljavanja, kao i da spomenu problem sa obavljanjem javnih funkcija.
Aleksandra Kolontaj je, nakon boljševičke revolucije, uspela da nagovori Lenjina da 08. mart postane prihvaćen kao državni praznik.
A kako na današnji dan obeležavamo Osmi mart? Kada se prisetimo kako je to izgledalo u prvoj polovini 20. veka, vidimo da se na jedan period Međunarodni dan žena čak i prestao obeležavati. Razlog je verovatno bio to što ga je većina ljudi počela povezivati isključivo sa boljševičkim komunizmom. Ipak, feministički pokreti širom planete su ponovo oživeli Osmi mart, a ponajviše tokom 1960-ih i 1970-ih.
*Možete li da verujete da je Švajcarska bila poslenja zemlja koja je uvela pravo glasa za žene? To se desilo 1972. godine.
1975. godina je proglašena Međunarodnom godinom žene. Od tada, i UN su počele da obeležavaju Međunarodni dan žena, odnosno Osmi mart.
Trudničko bolovanje, ograničen rad žena u noćnoj smeni, kao i demokratsko pravo glasa su počeli da se primenjuju širom civilizovanog sveta.
I dalje moramo da se borimo kako bi se ženska prava poboljšala, jer istina je da u mnogim državama još uvek nisu zadovoljavajuća. Dan danas se svakodnevno srećemo sa kršenjima prava žena, kako u ekonomskim sferama, tako i u porodici, politici, te ravnopravnosti i prihvatanju uopšteno.
Da se žene još uvek nedovoljno cene govori u prilog i crna nezvanična statistika omalovažavanja žena, nasilja u porodici, manjeg vrednovanja ženske dece, nižih plata, kao i uopšteno diskriminacije prilikom zapošljavanja. Pravo na abortus, odnosno o odlukama vezanim za sopstveno telo, trudnoću, rađanje, kao i majčinstvo, još uvek su neka od delikatnih pitanja. Istina je da se status žene poboljšao, kao i njena, odnosno naša prava, ali borba je konstantna i dešava se na svakom koraku. Istina je i da ženska prava nisu ista na svakom delu planete, a toga trebamo biti i ostati svesni.
Danas, uobičajeno darujemo cveće za Osmi mart, a mnoge dame uz to prilažu i čestitke. Rusija, Belorusija, Ukrajina, Mongolija, Moldavija, kao i mnoge druge zemlje širom sveta i dalje održavaju Dan žena kao državni praznik.
