Zašto je Marija Montesori jedna zaista izuzetna teta?
Sigurni smo da ste do sada barem čuli za Montesori metod, ukoliko sa njim već niste pobliže upoznati. U centru Montesori obrazovanja i vaspitanja stoji dete - dete je Sunce! Za povoljan i optimalan razvoj deteta potrebno je stvoriti okolinu, dovesti prave i edukovane odrasle osobe koje će sa tom decom raditi, kao i dopustiti slobodu detetu da se samo izrazi, ali i da razvije osećaj odgovornosti na taj način i potpuno individualno.
U redu, sada kada smo barem ugrubo objasnili šta tačno predstavlja pedagoški metod ove divne žene, sada ćemo se osvrnuti na njen život i rad...
Da li znate da je Marija Montesori mnogo puta osuđivanja od okoline za vlastito majčinstvo? Svi znamo kako to ide - zar će ona da nam određuje pedagoške metode i pravce, a vlastito dete je ostavila? Dakle, Marija je prozvana nemajkom sveta broj jedan jer je iz određenih razloga morala da napusti svoje dete. Ali, da li je Montesori zaista ostavila svoje dete zato što ga nije volela, ili se iza toga krije jedna skroz druga priča?
Vratimo se u vreme u kojem je ona živela. Pričamo o periodu pre gotovo više od 100 godina. Kada žena postane majka, nije imala prava da radi. Takođe, deca starija od 12 godina su radno eksploatisana na razne načine. To je samo jedan početak zašto se ona borila protiv takve vrste eskploatacije. Drugo, žene nisu imale pravo glasa niti su smele da studiraju medicinu. Uz sva mnoga prava koja Montesori nije imala, a borila se da nešto u životu ostvari, mi ne smemo da sudimo za njene lične postupke, nego ćemo se ovde fokusirati na sve ono za šta se ona borila i zalagala, a poboljšalo je naš današnji život i društvo. Verovatno ćete je u bolje razumeti nakon toga...
Montesori je rođena u uglednoj i bogatoj porodici 1870.e godine u Italiji. Marijina majka je bila žena svetskih i širokih shvatanja, te je pomogla svojoj ćerki da se izbori za obrazovanje i zauzme svoj stav i mesto u društvu. Pri samom polasku u školu, Montesori je već počela da uviđa sve nedostatke koje su krasile školski sistem. Bilo joj je jasno da je sistem napravljen tako da olakša posao nastavniku, ali ne i detetu. Primetila je da se vaspitanje i obrazovanje odvija na univerzalan način, gde ne postoji mesto za izražavanje individualnih sklonosti i karakteristika.
Već smo naveli da je u tadašnje vreme bilo gotovo nemoguće upisati medicinu kada ste žena, te se Marija odlučila za matematiku, fiziku, kao i prirodne nauke. Posećivala je feminističke kongrese te se konstatno borila za prava žena. Naravno, slične borbe su predstavljale one za prava deteta, a naročito se zalagala protiv radne eksploatacije.
Njen prvi posao vezan za kasnije opredeljenje i struku je bio na Psihijatrijskoj klinici u rimu, gde je radila kao asistent. U to vreme i dalje se slabo poznavala psihologija čoveka, a kamoli deteta. Marija Montesori je uvidela da na kliniku dovode potpuno normalno decu, a nazivali su ih bolesnima ili mentalno zaostalima. Shvatila je da je pristup detetu ovde odigrao ključnu ulogu, te se založila da im spase život kako ne bi završili na psihijatrijskoj klinici.
S vremenom, njen rad i ideje su počeli dobijati sve više naučne pažnje. Marija Montesori je uspela da transformiše život mnoge dece koja su imala teško detinjstvo, samo uz pomoć određenih pedagoških metoda.
Kada razmilimo šta bi se desilo sa svim tim nevinim životima da nije bilo ove velike i hrabre žene, shvatamo da bi to bila jedna velika i teška propast.
Takođe, Montesori je provela 7 godina u Indiji gde je razvija teoriju kosmičkog obrazovanja koje se zasniva na povezanosti sa prirodom. Balans, emocije, dobre navike, kao i zajedništvo su samo neke od odlika kosmičkog obrazovanja.
Današnje obrazovanje, a posebno predškolsko obrazovanje je uvelike uznapredovalo uz pomoć ideja i zapažanja Marije Montesori.
Mnoge razvijene države danas primenjuju Montesori sistem, a sve više ih teži ka tome.
