Jelena Dimitrijević - velika umetnica i svetska putnica
Odrasla je i živela u velikoj porodici, a rodila se kao čak 10. dete. Njena majka je rodila u 46. godini, u svom po redu drugom braku.
Jelena je po majci povezana sa Knez-Milojkovićima, koji se veličaju zbog ratova za oslobođenje. Otac joj je bio trgovac.
Nije tajna da je porodica Knez-Milojković bila najimućnija u Aleksincu i uopšte delu Pomoravlja. Nakon što joj je preminuo otac, Jelena se vratila sa majkom u Pomoravlje i tu je otkrila čari knjige, čitanja, kao i pisanja. Imali su bogatu porodičnu biblioteku koja joj je pružila uvid u svet znanja, nauke, te dobročinstva.
Da li ste znali da je Jelena Dimitrijević bila sprečena da se formalno obrazuje zbog povrede oka i vida? Na sreću, to nije sputalo ovu hrabru i inspirativnu damu da nastavi da se školuje i uči sama. Kao što smo već i naveli, njena ljubav prema znanju je bila urođena, ali je Jelena to konstantno i negovala, te tako napredovala iz dana u dan.
1878. godine napisala je svoju prvu pesmu, a zatim počela da unapređuje svoj talenat sa svakom sledećom prozom i poezijom koju je stvarala.
Nakon udaje za Jovana Dimitrijevića, seli se u Niš. Brak joj je još više otvorio vidike, jer je Niš bio mnogo razvijenije mesto od Aleksinca i okruga Pomoravlja. Ne samo da je učila, pisala, već je i inspirisala ljude oko sebe šireći znanje. Jelena je bila oduševljena Istokom, kao i idejama o dobročinstvu i davanju.
Da li ste znali da se Niš odužio Jeleni Dimetrijević za svoj humani doprinos, te je iz tog razloga postavljena bista na Niškoj tvrđavi? Jasno je da su je ljudi smatrali veoma važnom osobom.
"Jelenine pesme" je bila prva knjiga koju je objavila, a odmah zatim su svi želeli da čuju nešto više o njoj. Njene pesme koje su odisale erotizmom su definitivno probudile interesovanje mnogih.
Jeste li čuli da je okolina smatrala da bi ta misteriozna pesnikinja mogla biti neka devojka koja je pobegla iz harema? Ovo nam jasno objašnjava tematiku o kojoj je pisala, kao i kako je umela da prenese strast na papir.
Jelena je volela da putuje, a kako smo već i naveli, najviše je volela da se zaputi na Istok. Turska je u njoj budila sasvim nove ideje za pisanje pesama. Kada su je ljudi upitali sa kime najviše voli da se druži, često bi odgovorila da je Amerikance i Nemice inspirišu zbog svog obrazovanja, ali i slobode.
Ova veličanstvena žena je iza sebe ostavila mnogo dela, a neki od najvažnijih su pripovetka Đul-Marikina prikažnja, roman Nove, Amerikanka, Pisma iz Soluna, Pisma iz Indije, i mnoga druga.
