Drvo koje treba da krasi svako naše dvorište - otkrivamo koje drvo donosi zdravlje i dugovečnost
Naši stari su verovali da ovo drvo morate da imate u dvorištu, pogotovo ako za sebe i svoju porodicu želite dobro zdravlje, vitalnost i dugovečnost.
O uređenju dvorišta i baštovanstvu smo već govorili , a sada sa vama želimo da podelimo jednu zanimljivu informaciju vezanu za stara verovanja našeg naroda.
Naime, ove biljke, grmovi i drveće, prema verovanjima našeg naroda u prošlosti, mogu da utiču na vas i vašu porodicu na sledeće načine:
Bagrem. Verovali se da bagrem nikada ne treba saditi u blizini kuće, a svakako ga ne treba ni kalemiti. Odgovor zbog čega je to tako daće vam drugo ime za bagrem, koji se zvao i nerod.
Čuvarkuća. Sigurni smo da su vaše bake i deke stavljale čuvarkuću na krov svoje kuće. Zbog čega su to radili? Verovalo se da ista može da sačuva kuću od udara groma.
Drvo koje se osušilo. Ako vam se neko drvo u dvorištu osušilo, potrebno je da ga uklonite, a dvorište preuredite.
Redosled sađenja i uređenja dvorišta. Prvo se sadi drveće i žbunje, pa onda cveće.
Lipa. Lipa je bila poznata kod starih Slovena zbog svoje lekovitosti, ali i medovine koju daje.
Vrba. Za koru vrbe se verovalo da je lekovita za prehladu, a dobro nam je poznato da su od vrbe pravili i pruće, kako bi kažnjavali neposlušnu decu.
Glog. Koristi se kao živa ograda, ali se od gloga pravi i džem, slatko i slično.
Dren. Svima nam je dobro poznata izreka “Zdrav kao dren”. Deci se često davao jedan list drena kako bi ostala zdrava i jaka.
Svakako, pored navedenog drveća, hrast je često predstavljao porodično stablo.Od voća, najčešće su se sadile šljive i jabuke, a od šljiva se izdvajaju pokožica i požegača.
