I tate pate od postporođajne depresije
Iako muškarci ne prolaze kroz fizičke i hormonalne promene kao žene, može se desiti da mnogima bude psihički teško. Ukoliko Vaš partner, ili neki drag muškarac iz Vaše okoline, ima ove simptome, moguće je da pati od postporođajne depresije:
1. Povlači se u sebe. Nije čudno da novopečene tate naprasno počnu "da rade prekovremeno" i pokušavaju da što manje vremena provode kod kuće. Jeste, finansijske potrebe Vaše porodice su se definitivno povećale sa dolaskom bebe, ali možda njihov svakodnevni prekovremeni rad nije nastao zbog toga, već zbog postporođajne depresije.
Mnoge tate koje su zapale u ovo stanje tvrde da se nisu osećali sigurno pored novorođenčeta - odnosno nisu bili u potpunosti sigurni "kako da rukuju sa bebom", ali takođe nisu znali ni da priđu majci na ispravan način. Konstantno su se bojali da možda ne povrede njena osećanja. Nisu se snašli u novoj ulozi pa su odlučili da nastave da rade ono u čemu su dobri - svoj posao i privređivanje...
2. Izbegavanje seksa. Retko se priča o problemima u seksu nakon dolaska bebe. Jasno je da on tada ne predstavlja glavni prioritet u kući, ali kad tad mora doći do njega. Mnogi partneri su zbunjeni - da li se žena oporavila, kako će izgledati seks, hoće li se beba probuditi i "čuti ih" i tako dalje. Najvažnije od svega je da žena otvoreno sa partnerom priča o svemu - na primer, kakav je bio porođaj, šta očekuje od njega, kako se oseća... Pored toga, nikada ne treba zaboraviti važnosti razmenjivanja nežnosti, poput zagrljaja i poljubaca - u tome nikada nećete pogrešiti.
3. Nisu više na prvom mestu - ljubomora. Teško priznaju, ali nekim novopečenim tatama se dešava da osete ljubomoru, iako ne umeju opravdano da je objasne. Zapravo, ovo i nije tako retka pojava - njihova žena više ne obraća pažnju isključivo i 100% na njih, već se okrenula ka bebinim potrebama. Važno je da dopustite sebi da osećate to što osećate, ali da znate i da to nije realno, već je normalno – niste na prvom mestu. Takav je period - proći će. Ukoliko muškarac ne može da se izbori sa osećajem ljubomore jer majka više pažnje poklanja detetu, potrebno je zatražiti stručnu, psihološku pomoć. Očevi koji ne zatraže psihološku pomoć i ignorišu ovakva osećanja se često okrenu preteranim "tulumarenjima" van kuće (beže od realnosti), što donosi kasnije dodatne probleme u porodici.
