Menjanje mode uz razvoj društva i ženski položaj
Činjenica je da kada pričamo o modi, mi gotovo nikada ne govorimo isključivo o odevnim predmetima. Hteli mi to ili ne, sama moda je uvek deo veće celine društva, kao i izraz naših identiteta. Moda može da bude i oružje otpora…
Da li su se moda i odeća koristili za kontrolu ženske prirode, a kasnije postali i simbol našeg otpora?
Za primer ovog navoda možemo da uzmemo i sam korset, koji je u 19. veku bio simbol discipline i kontrole nad ženskim telom.
Kada razmislite o korsetima onoga doba, vrlo lako možete da zaključite kako je baš taj komad odeće služio da nas oblikuje ne samo fizički, već i mentalno - da ćutimo i trpimo po tuđim pravilima i zamislima.
Krhka silueta u korsetu, zajedno sa poslušnošću, bili su simbol lepote žene. Na sreću, baš u tom periodu, valjda zbog previše trpljenja, dolazi do prve modne revolucije.
Nemali broj žena odbija da nosi tesne korsete, a samim tim se i rađa ideja da žensko telo ne mora da se sviđa društvenim standardima, već nama samima.
Da li nam je moda pomogla da razvijemo svoj jezik slobode?
Ako pogledamo već sam početak 20. veka, jasno ćemo videti snažnu figuru Koko Šanel koja je bila spremna da u naše svetove dovede modnu emancipaciju.
O njoj smo već pisali na našem portalu, a nije loše da se podsetimo da je upravo ona ta koja nam je u modi ponudila ne samo jednostavnost, već i udobnost nošenja odeće.
Od tada pa nadalje, nije bilo čudno videti ženu u pantalonama ili ravnim cipelama.
Početkom 20. veka, dizajneri poput Coco Chanel doneli su modnu emancipaciju. Chanel je ženama ponudila udobnost i jednostavnost — pantalone, ravne cipele i tkanine.
Sada smo već bile spremne da modu preuzmemo u svoje ruke, a u tome su nam svakako pomogle i različite vrste subkultura poput hippy pokreta, punk-a, gothic subkulture, kao i grandža.
Iscepane farmerice u kombinaciji sa kožnim jaknama, uz jarke boje, jasno su slali poruku da želimo da budemo slobodne i da imamo svoj stav.
Kada pogledamo analizu savremene mode, vidimo da ona predstavlja ne samo borbu za održivost postignutog, već ima visok nivo etike.
Takozvana brza moda je na kritici zbog prevelike proizvodnje nekvalitetne garderobe koja ima negativan uticaj na stanje naše životne sredine i ekologiju.
Mladi dizajneri i potrošači sve češće biraju reciklirane materijale, lokalnu proizvodnju i slow fashion kao svoje oružje protiv potrošačkog sistema.
Pored toga što nam je donela slobodu, danas znamo da moda može i mora biti svesna, humana i održiva.
